6/03/2015

Leto se bliži...


Proleće je na izmaku i s nestrpljenjem očekujem moje omiljeno godišnje doba. Iako se uvek radujem proleću i prvim toplim, sunčanim danima, prvim izniklim ljubičicama, leto je godišnje doba kome se uvek najviše radujem.

Dogwood u punom cvatu 




































U kuhinji se šarenilo od cveća koje sam brala po naselju...
Svaki dan se iz kuhinje čuje glas "kukafice", sata na zidu koji otkucava sate po nekom svom rasporedu, poput pop Ćirinog sata iz moje omiljene knjige...

"... - Oho! - čudi se pop Spira. - Kol'ko to izbi? - Sedamnaest, ali to je upravo dvanaest...morate uvek pet opcigovati - veli pop Ćira - pa je onda taman toliko sati.
- Pa pre ste opcigovali četir -
- The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako počo pa šta mu znate? - veli pop Ćira..."

Tako i naš sat. Kad god ga čujemo da otkucava ceo čas, uvek dobro pogledamo gde su kazaljke, jer znamo da je oman'o.  Doduše, bar nas upozori da će za nekih 45 minuta biti na primer 5 sati.
























Orhideje su ove godine napokon bile načičkane cvetovima, i to su uglavnom bile zaostale grane, iz kojih su isterali novi izdanci.
























Kad dođe proleće, počinje i obilazak rasadnika.


























i uređenje terase i bašte...























Ove godine jeleni nisu poštedeli puno biljaka u prednjoj bašti. Pored ruža, koje ne mogu da procvetaju, jer im pojedu pupoljke, sada jedu i hortenzije, virak, a probali su i listove margareta, kada su iznikli. Zbog toga su moji momci napravili drvene saksije za terasu, da bar tu imamo šarenila. Ali, kako nam divljina ne da predaha, veverica se okomila na saksije i svaka dva tri dana, izbaci zemlju iz neke saksije. Verovatno pokušava da sakrije hranu za zimu. Da ne preskočim da pomenem da se cela porodica veverica uselila na krov garaže i kuhinje, da se gušteri redovno sunčaju na terasi...
Nikada do sada nisam živela u delu gde je divljina nadomak praga kuće. Iako odrasla na selu, jedine divlje životinje su bili miševi po kotobanjama i zmije koje bi mi nekad preprečile put na ulazu u dvorište, ali i to je bilo samo par puta.




























Ali, leto je tu, i to je najvažnije...


3/09/2015

Kolorado

U decembru smo skoro kao i svake godine išli na skijanje, u Kolorado. Ovog puta smo otišli do Snowmass Village, malo mesto nadomak poznatog Aspena. 
Putovali smo kolima i kako putovanje traje 15 sati, rasporedili smo ga na dva dana.

Snowmass Village je malo naselje, koje se sastoji uglavnom od zgrada sa apartmanima, po kojim restoranom i prodavnicama za osnovne stvari. Ali, zato ima pristojne staze za skijanje.


Jedan dan sam autobusom otišla do Aspena da prošetam i po tom gradiću.
Aspen je malo mesto (veće od Snowmass Village), sa dosta restorana i preskupih butika sa markiranom garderobom. Poznat je i po tome što u njega dolaze poznate ličnosti. Ulice su uske a saobraćaj veoma gust, tako da je bilo veoma bučno.



























Pred kraj našeg odmora pao je sneg...

























...a nakon toga sinulo sunce. Jutro kada smo krenuli kući je bilo sunčano ali veoma hladno.



















































U putu smo naišli na mesto koje se zove No Name (Bez Imena), što je prilično originalno ime.



























Trenutno u St.Louis sija sunce i temperature su prolećne, što me raduje. Dovoljno je snega na slikama i kako zimu ne volim, jedva čekam da proleće stigne.

2/22/2015

Nedeljom...Shen Yun


Negde u decembru, dok sam tražila predstave u St.Louis sam naišla na informaciju da u februaru u Peabody Opera House dolazi Shen Yun. Jedva sam dočekala da dođe i taj vikend da idem. A onda su nam najavili sneg i led. Srećom, temperature su bile u plusu, tako da se sve otopilo i osušilo i danas sam sa prijateljicom provela jedno divno popodne.


























Peabody Opera House

Na sajtu Shen Yun je opisan sledećim rečima:

"Kroz univerzalni jezik muzike i plesa, Shen Yun spaja u jednu celinu nebeski svet, stare legende i moderne, herojske priče, vodeći vas na putovanje  kroz 5.000 godina staru kinesku kulturu. Njena zadivljujuća lepota i ogromna energija ostavlja publiku bez daha.
Shen Yun predstava obuhvata najpoznatije plesače, specijalan orkestar koji spaja muziku istoka i zapada i predivnu animiranu pozadinu- stvarajući jednu spektakularnu predstavu."

Predstava je bila upravo to - spektakularna. Vratila sam se oduševljena muzikom, kostimima i plesom.
Ples je zasnovan na tradicionalnom kineskom plesu, ali isto tako i plesovima etničkih grupa Kine, kao i pričama iz prošlosti. Muzika je kao što su u opisu napisali spoj istoka i zapada, klasični instrumenti sa starim kineskim instrumentima. Kostimi? Kao iz bajke... Cela predstava je bila kao bajka u kojoj na sve strane pršte boje...
Na predstavama nije dopušteno fotografisanje, tako da nemam nijedan foto sa predstave, sem prostorije teatra u kome se predstava odigrala.


























Slike kostima i predstave sam našla na internetu...


































pinterest









































































izvor

Sve ove slike kostima deluju da su iz prethodnih godina. Ove godine kostimi iz mongolskog plesa su me oduševili, ali nigde nisam uspela da pronađem sliku. Kostimi su se sastojali od bele bluze i tirkiznih panela koji su padali preko bokova, nalik na suknju, ali sa dubokim rezom. Po obodima su bili izvezeni zlatnim nitima. Naravno, u predstavi su bili i muški kostimi, ali su mi ženski kostimi više privukli pažnju i zato sam se potrudila da ih nađem na internetu.

Ovo je sajt Shen Yun plesne kompanije, na kojoj može da se pogleda video kako izgleda predstava.

2/18/2015

Srem


Napisala sam post o Koloradu, koji smo posetili početkom oktobra, a zaboravila sam da postavim slike iz Srema, iz jula.
Iako sam se nadala da ćemo u 2014.godini napokon obići Vojvodinu, naročito Banat i Bačku, koje čestito nisam ni videla, na kraju smo se opet zadržali u Sremu. Kud će Sremci bez Srema...


Kako smo bili u julu, pšenica se talasala u poljima, a suncokreti bili u punom cvatu.



Srem na dlanu... Najbolje mesto za slikanje Srema je Fruška Gora, gde se može videti sremska ravnica.























Otišli smo do manastira Hopovo, u koji na žalost nismo ušli, jer neki od nas nisu bili prikladno odeveni.

Staro Hopovo...
























Borkovačko jezero...



Vinogradi u Sremu...























Selo Vrdnik, sa starim sremskim kućama...























Nekada je u Sremu retko koja kuća bila bez klupe na ulici. Klupa bi obično bila postavljena ispod drveta. Tu bi Sremci leti izlazili na šor i divanili u 'ladu drveta. Kod našeg dede, prva klupa koje se sećam je bila postavljena ispod bagrema i napravljena od jedne daske. Daska, napukla u jednom delu je bila noćna mora leti, jer je večito štipala butine kada bi na nju seli.



Zelena kapija u selu Vrdniku me je podsetila na kapiju na ulasku u dvorište jedne kuće u malom selu Srema, gde je živela babina sestra. U dvorištu kuće je imala drveće kajsija i šljiva. Baba i ja smo odlazile tamo da naberemo voće, od kog je baba pravila džem.























Ringlovi, voće koje smo kao deca jeli i od koga su nas boleli stomaci...

Kotobanja u dvorištu kuće mog brata...




Na slici se delimično vidi vrh vinove loze, koju je brat iz prednjeg dvorišta prebacio do kotobanje, preko reznica. Lozu je zasadio deda sa tatine strane, pre jedno 80 godina. U pitanju je stara sorta loze i brat je koristi za pravljenje vina.

Na žici, koja razdvaja baštu i voćnjak se prostire nova vrsta vinove loze, Smederevka.
























Iako se dosta toga promenilo u Srbiji, u selima se oseća kao da je vreme stalo. Kada sam bila u poseti, ujutro bih izašla na terasu bratove kuće, koja gleda na ulicu. Ljudi su išli pešaka ili biciklovima do centra sela, traktori su brujali po putevima, psi lajali iz zatvorenih dvorišta i na momente kada bi sve utihnulo čule su se ptice. Skoro kao nekada, kada sam bila dete.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...