Cveće u bašti i na kuhinjskom prozoru

Kiše neprestano liju u našem delu sveta. Vikend je bio hladan, podsećao je na aprilske dane. Ali početkom nedelje sunce je ponovo ogrejalo tako da moje biljke u bašti i dalje napreduju.

Zazeleneo se koreopsis, ukrasna hajdučka trava, ruže, margarete i vrkuta (nadam se da nisam pogrešila naziv, u pitanju je Alchemilla vulgaris). Ostali su poluosušeni listovi tulipana među kojima su petunije i angelonia.

Ove godine Gertrude Jekyll ruža (iz kolekcije David Austin) je veoma bujna, sa dosta pupoljaka. Pošto sam planirala da je gajim kao puzavicu, u proleće sam ostavila samo 3 do 4 velike grane (njih sam skratila 1/3 od ukupne visine) i sve ostale grančice isekla. Kada je ove godine napokon otoplilo oko svih ruža sam dodala zemlju koju sam kupila u jednom baštenskom centru. Zemlja je imala dodat humus i još nešto što mogu da preskočim da pomenem (veoma hranljivo za biljke ali ne baš prijatnog mirisa).  Iznenadila sam se koliko su ruže ove godine bujne i pune pupoljaka. Ovu ružu, kao i ostale David Austin ruže, sam posadila prošle godine. Oko Gertrude Jekyll ruže se uvija klematis belih cvetova, koji tek treba da procveta kao i margarete koje su sad u punom cvatu.

Ruža Gertrude Jekyll prošle godine

 Margarete se raduju suncu

 Afričke ljubičice na kuhinjskom prozoru

O afričkim ljubičicama i njihovoj nezi sam pisala u jednom od ranijih postova (ovde). Imala sam više od pet biljaka ali sam na kraju ostavila samo ove tri, zbog "gužve" na prozoru. Ljubičice su uglavnom stalno u cvatu jer ih prihranjujem skoro svake dve nedelje.

Ljubičica u plavoj saksiji je stara oko deset godina i nju sam preko listova rasadila i dobila ostale  biljke. Pored orhideja, ljubičice su jedine biljke koje cvetaju u toku zime i svako jutro me obraduju svojim cvetovima.

Bašta u komšiluku

Staza u mom naselju prolazi pored kuće koja ima divnu baštu. Bašta nije velika, ali je lepo osmišljena, sa detaljima koji je čine interesantnom tokom cele godine. U proleće se po kamenju pruža puzavi floks rozih i ljubičastih nijansi, a u leto baštu krase grmovi crvenih ruža.
Jedan vikend trčeći stazom, naišla sam na ženu koja živi u toj kući. Sedela je na maloj stoličici i uređivala baštu. Predstavila sam joj se i pohvalila njenu baštu i pitala za dozvolu da fotografišem baštu i stavim na blog. Žena se nasmejala i rekla da mogu da slikam šta hoću, samo da ona ne bude na slikama.

Sledećeg dana je naišla strašna oluja i mislila sam da bašta neće više biti tako lepa. Kada sam jedno jutro svratila da vidim da li ću uopšte imati nešto da slikam, videla sam da se puzavi floks baškari na suncu, i pruža po kamenju kao da oluje nije ni bilo, a ostatak bašte se preliva u zelenim nijansama.

Baštu nisam slikala iz najboljih uglova, jer mi je bilo neprijatno da šetam po tuđem posedu. Uglavnom sam fotografisala delove bašte koji su mi bili dostupni sa staze.

 Deo bašte pored staze, oivičen kamenjem

Puzavi floks je svake godine sve lepši i bujniji

 Zadnji deo dvorišta koji gleda na jezero je uglavnom travnata površina sa malom baštom oko kuće

 Baštenski luk kao detalj i prolaz u zadnji deo dvorišta

Stari bicikl i pumpa za vodu kao detalji u bašti

Nakon oluje

Juče je nakon predivnog, sunčanog dana, čak malo pretoplog, naišla snažna oluja. Oglasile su se sirene za tornado, što je značilo da je tornado već negde u našem kraju dodirnuo zemlju. Na TV su insistirali da se potraži zaklon.
To je uobičajena scena na Midvestu (ili srednjem zapadu) Amerike kada nastupi proleće i temperaturne razlike između severa i juga budu velike. Isto se dešava i u jesen.
U Srbiji sam volela letnje oluje. Nebo se zamrači, dune jači vetar i onda se čuje kako krupne kapi kiše dobuju po krovu i po prozorima. Često su te letnje oluje bile pravo olakšanje nakon sparnih dana. Moje babe su imale običaj da kažu da je i vreme da padne kiša da pokupi svu prašinu u selu. Jedna baba je živela u ulici gde je bila kaldrma i večito je bilo prašine kad prolaze automobili ili traktori, naročito kada zakače ivicu puta.

Ovde su oluje drugačije, moćnije i strašnije. Kada se prvi put desilo nevreme u Americi, nebom su se raširili  tamni, skoro crni oblaci da se sve odjednom smračilo i dobilo neku čudnu zelenkasto sivu boju. Sećam se da sam bila u strašnoj panici, pokupila dete i osnovne stvari i sišla u donji deo zgrade u kojoj smo živeli.

Od tada je prošlo dosta godina a s njima i dosta oluja i s vremenom sam se već navikla na njih da obično nastavim da radim ono što sam započela i jedino kad se oglase sirene siđem u podrum. Juče sam krenula u podrum sa ostatkom porodice. Međutim u jednom trenutku sam se setila da nisam skoro jela i dok je napolju besnela oluja ja sam stajala u kuhinji i žvakala. Moj muž se smejao toj sceni i rekao da treba da me snimi u kakvoj "panici" sam pred oluju, kad sam uspela iz frižidera da izvadim čak i bajaderu da se zasladim.

Ali bila je ovo jedna od jačih oluja. Najavljivali su vetar od 70 milja na sat (110km/h). Vetar je divljao, kiša je u mlazovima tekla niz prozore i iz oluka je kuljala voda, dok je u daljini je sve postalo sivo.

Oluja je trajala nekih 20-tak minuta i onda je nastavila kiša, da bi se preko noći sve smirilo. Danas je sve zeleno, sunce se ponovo prolomilo kroz oblake i čuju se ptice.

Nebo je kristalno plavo i trava živahno zelena

Potok iza naše kuće je pomalo nabujao

Patke uživaju na suncu

Bašta u maju i još ponešto

Prošle nedelje je bilo lepih dana koje sam provela u bašti. Zasadila sam još po koju biljku i dodala malč.

U bašti je ostala poneka lala a višegodišnje biljke su sve gušće...

Nova ruža u bašti... Zove se "Hot Cocoa" i ima predivne baršunaste latice.

 

Ispred ruža sam zasadila i par biljaka lavande... U jednom časopisu sam naišla na sliku bašte gde su ruže bile okružene lavandom i kako mi se kombinacija ova dva cveta svidela odlučila sam da ove godine dodam lavandu oko već postojećih ruža u mojoj bašti.

 Par cvetova iz moje bašte i kupljeni karanfili...

 Odmor uz kafu i časopis i veseli buket cveća...

Inspiracija za nove pokrstice...

Victoria časopis uvek ima dosta inspirativnih fotografija sa ručnim radovima. Ovaj stari broj sam našla u jednoj antikvarnici. Celo izdanje je posvećeno vezu. Inicijali sa višnjama su rađeni na posteljini... Rad mi se baš dopada i volela bih da ga uradim kao detalj na jastuku, ali nisam mogla da nađem nešto slično na internetu.

Romantični detalj

Pripreme za prodaju kuće su odavno u toku i oduzimaju mi dosta vremena. Kako je najzad došlo lepo vreme, u bašti sam zasadila još jednu ružu, po koju lavandu i u saksije posadila muškatlove.  Pokrstice rađene crvenim koncem koje sam započela pre koju nedelju sam napokon završila. Juče sam sašila jastuče i sada krasi spavaću sobu.

Inicijale sam našla na pinterestu i šemu za rad na ovom sajtu.

Deo ispod inicijala sam preuzela kao detalj iz jednog starog broja časopisa Rakam.

Veju, veju pahulje...

Za one koji su se zaželeli snega...

Lale su se pod snegom savile i mnoge od njih polomile. Ostali su mi cvetovi kratkih drški koje nisam mogla da stavim u vazu pa su završile u velikoj staklenoj posudi...

Sneg u maju...

Danas je 2.maj i napolju veje sneg... prava snežna oluja.

Lale su pod snegom...

Radovi u bašti su odloženi i vreme je za po koji ručni rad...

 Pokušala sam da izvezem nešto drugo sem pokrstica...

Ali, naravno i moj omiljeni vez-pokrstice... moj inicijal rađen po ovoj šemi:

Šemu sam našla preko pinterest-a. Sajt sa koga je šema uzeta je ovaj.