Botanička bašta Mizuri

Negde u avgustu, nakon našeg dolaska u Mizuri, prošetali smo po Botaničkoj bašti u St.Louis. Ova mala oaza zelenila usred grada, rasprostranjena na 30 hektara površine je pravi raj za ljubitelje prirode. Nekada vlasništvo bogatog engleskog biznismena Henry Shaw, od 1859.godine je otvorena za posetioce i kasnije data na raspolaganje gradu.

 Ulaz u Botaničku baštu sa pogledom na veliki staklenik

Unutar velikog staklenika su tropske biljke i vodopadi

Deo bašte u kojoj se nalazi povrtnjak

 Japanska bašta

 Kuća koju je sebi sagradio Henry Shaw sa baštom karakterističnom za Viktorijansko doba

Zimska priča

U Mizuriju sneg ne pada često, bar tako kažu starosedeoci. Češći je led ili hladnoća ali bez snega. 

Ove godine je zima malo drugačija...Prvi pravi sneg je pao u decembru, i to 13.decembra (ovo moram da zapišem da bude neki moj mali podsetnik). 

Čim se sneg zabeleo, gladni jeleni u našem naselju su krenuli u potragu za hranom. Među njima je dosta mladunaca koje je tužno gledati kako nogama kopaju po snegu tražeći neki zaostali zeleni izdanak. Ali, u leto su prava napast i skoro je nemoguće posaditi neku biljku koju oni neće bar probati.

U subotu je preko noći počeo da pada sneg i nastavio do kasno popodne u nedelju.

Kroz Severnu Ameriku je prošao "polar vortex" ili hladan talas vazduha koji je u našem delu spustio temperaturu do -20C (zapravo se osećalo kao -30C). Na severu američkih država osećaj hladnoće je bio do -50C.
Jutros, gledajući kroz prozor delovalo nam je da je dan prelep, sunčan i bez vetra.

Ptice su otkrile kućicu sa semenkama koju smo postavili dan pre snežne oluje  

Danas je škola bila zatvorena, kao i mnoge firme. Ulice su utihnule i samo povremeno bi se začuo zvuk ponekog auta na putu.

 Putevi prekriveni snegom su idealni za spuštanje po ovim brdovitim delovima Mizurija.