2/22/2015

Nedeljom...Shen Yun


Negde u decembru, dok sam tražila predstave u St.Louis sam naišla na informaciju da u februaru u Peabody Opera House dolazi Shen Yun. Jedva sam dočekala da dođe i taj vikend da idem. A onda su nam najavili sneg i led. Srećom, temperature su bile u plusu, tako da se sve otopilo i osušilo i danas sam sa prijateljicom provela jedno divno popodne.


























Peabody Opera House

Na sajtu Shen Yun je opisan sledećim rečima:

"Kroz univerzalni jezik muzike i plesa, Shen Yun spaja u jednu celinu nebeski svet, stare legende i moderne, herojske priče, vodeći vas na putovanje  kroz 5.000 godina staru kinesku kulturu. Njena zadivljujuća lepota i ogromna energija ostavlja publiku bez daha.
Shen Yun predstava obuhvata najpoznatije plesače, specijalan orkestar koji spaja muziku istoka i zapada i predivnu animiranu pozadinu- stvarajući jednu spektakularnu predstavu."

Predstava je bila upravo to - spektakularna. Vratila sam se oduševljena muzikom, kostimima i plesom.
Ples je zasnovan na tradicionalnom kineskom plesu, ali isto tako i plesovima etničkih grupa Kine, kao i pričama iz prošlosti. Muzika je kao što su u opisu napisali spoj istoka i zapada, klasični instrumenti sa starim kineskim instrumentima. Kostimi? Kao iz bajke... Cela predstava je bila kao bajka u kojoj na sve strane pršte boje...
Na predstavama nije dopušteno fotografisanje, tako da nemam nijedan foto sa predstave, sem prostorije teatra u kome se predstava odigrala.


























Slike kostima i predstave sam našla na internetu...


































pinterest









































































izvor

Sve ove slike kostima deluju da su iz prethodnih godina. Ove godine kostimi iz mongolskog plesa su me oduševili, ali nigde nisam uspela da pronađem sliku. Kostimi su se sastojali od bele bluze i tirkiznih panela koji su padali preko bokova, nalik na suknju, ali sa dubokim rezom. Po obodima su bili izvezeni zlatnim nitima. Naravno, u predstavi su bili i muški kostimi, ali su mi ženski kostimi više privukli pažnju i zato sam se potrudila da ih nađem na internetu.

Ovo je sajt Shen Yun plesne kompanije, na kojoj može da se pogleda video kako izgleda predstava.

2/18/2015

Srem


Napisala sam post o Koloradu, koji smo posetili početkom oktobra, a zaboravila sam da postavim slike iz Srema, iz jula.
Iako sam se nadala da ćemo u 2014.godini napokon obići Vojvodinu, naročito Banat i Bačku, koje čestito nisam ni videla, na kraju smo se opet zadržali u Sremu. Kud će Sremci bez Srema...


Kako smo bili u julu, pšenica se talasala u poljima, a suncokreti bili u punom cvatu.



Srem na dlanu... Najbolje mesto za slikanje Srema je Fruška Gora, gde se može videti sremska ravnica.























Otišli smo do manastira Hopovo, u koji na žalost nismo ušli, jer neki od nas nisu bili prikladno odeveni.

Staro Hopovo...
























Borkovačko jezero...



Vinogradi u Sremu...























Selo Vrdnik, sa starim sremskim kućama...























Nekada je u Sremu retko koja kuća bila bez klupe na ulici. Klupa bi obično bila postavljena ispod drveta. Tu bi Sremci leti izlazili na šor i divanili u 'ladu drveta. Kod našeg dede, prva klupa koje se sećam je bila postavljena ispod bagrema i napravljena od jedne daske. Daska, napukla u jednom delu je bila noćna mora leti, jer je večito štipala butine kada bi na nju seli.



Zelena kapija u selu Vrdniku me je podsetila na kapiju na ulasku u dvorište jedne kuće u malom selu Srema, gde je živela babina sestra. U dvorištu kuće je imala drveće kajsija i šljiva. Baba i ja smo odlazile tamo da naberemo voće, od kog je baba pravila džem.























Ringlovi, voće koje smo kao deca jeli i od koga su nas boleli stomaci...

Kotobanja u dvorištu kuće mog brata...




Na slici se delimično vidi vrh vinove loze, koju je brat iz prednjeg dvorišta prebacio do kotobanje, preko reznica. Lozu je zasadio deda sa tatine strane, pre jedno 80 godina. U pitanju je stara sorta loze i brat je koristi za pravljenje vina.

Na žici, koja razdvaja baštu i voćnjak se prostire nova vrsta vinove loze, Smederevka.
























Iako se dosta toga promenilo u Srbiji, u selima se oseća kao da je vreme stalo. Kada sam bila u poseti, ujutro bih izašla na terasu bratove kuće, koja gleda na ulicu. Ljudi su išli pešaka ili biciklovima do centra sela, traktori su brujali po putevima, psi lajali iz zatvorenih dvorišta i na momente kada bi sve utihnulo čule su se ptice. Skoro kao nekada, kada sam bila dete.

2/15/2015

Jesenje boje Kolorada


Početkom oktobra smo za vikend otišli do Kolorada, da vidimo kako Kolorado izgleda u jesen. Drveće aspena (jasika?) počinje sa prvim mrazevima da menja boju lišća.

Gradić Vail je zimi jedno od omiljenih mesta onih koji uživaju u skijanju. U jesen su ulice ovog grada ukrašene cvećem.


 Gondolom smo otišli do vrha planine.



































Pri povratku sa planine do grada Denvera prošli smo kroz deo Kolorada, koji je ličio na scene koje sam viđala u kaubojskim filmovima.



2/08/2015

Nedeljom...o St.Charles i prošlosti


St.Charles smo prvi put obišli u oktobru 2013.godine kada smo se tek preselili u St.Louis. A onda smo prošle godine, u septembru kada su bili sunčani, topli dani, ponovo prošetali ulicama ovog simpatičnog dela St.Louis-a.

St.Charles je predgrađe St.Louis, sa glavnom, popločanom ulicom, po kojoj su nanizane stare, šarmantne kućice. Većina kuća je pretvoreno u prodavnice, restorane i druge biznise. Vikendom, kada je vreme lepo, ulica je obično puna ljudi, koji šetaju, ručavaju na terasama restorana ili obilaze prodavnice.


























Kada koračam po ovoj ulici, imam utisak da sam zakoračila u neko drugo vreme. Kola sa početka 20-tog veka mile po ulicama...



























... izlozi sa čipkanim zavesicama podsećaju na viktorijansko doba...























... kuće sa obojenim šalonima na prozorima liče na kućice iz dečijih slikovnica ...






























Ovaj vikend smo bili na koncertu St.Louis filharmonije. Powell Hall, u kome se održavaju koncerti je magičan. Veliki, kristalni lusteri ukrašavaju visoke plafone i uvode me u neki totalno drugačiji svet... Postoji priča da je u zgradi nastanjen duh, koji se pojavljuje u belom odelu i belom šeširu i koji je nekada davno igrao na pozornici ovog teatra. Ove prostorije, u kojima svakog vikenda odjekuju zvuci instrumenata i iz kojih ljudi izlaze sa osmehom na usnama, ni duhovi ne žele da napuste...





























Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...