Cvetni balkoni u Italiji

 Petunije krase ovaj prelepi balkon u Rimu

Balkon u Rimu, piazza Navona

 Crveni viseći muškatlovi u Amalfi, na obali Mediterana

Šarene petunije u Positano, na obali Mediterana

Još malo šarenila

Posle strpljivog čekanja, napokon su procvetali i prvi viseći muškatlovi, koje sam gajila iz semena. Jedan po jedan cvetić se polako otvara...

Ladolež, svakoga dana sve viši i gušći...

Moja bašta krajem juna

 Margarete

 Šarenilo na terasi

 Napokon je stavljen i malč, da zadrži vlažnost zemlje na ovim tropskim temperaturama

Otvorila se i nova ruža Mary Rose, koja dosta liči na Gertrude Jekyll

Muškatlovi koje sam gajila iz semena polako cvetaju

Bašta u junu i prve ruže

Coreopsis

Ladolež

Cveće oko poštanskog sandučeta... u sredini cinije (lepi Gliša), okolo muškatlovi, kadivice i alisum

Bašta za leptire se polako puni cvećem

Moje prve ruže u bašti - Gertrude Jekyll (David Austen ruže)

Gertrude Jekyll nakon kiše

Terasa i bašta

Sada sredinom juna, moja bašta je još uvek pomalo pusta, dok okolne bašte u mom susedstvu izgledaju lepo i zeleno. Jedan od razloga je što nemam previše višegodišnjeg cveća koje pod ovim letnjim temparaturama u Ajovi prosto divlja, nego uglavnom jednogodišnje biljke kojima treba vremena da se stabilizuju i rašire. Ovih dana je jedino moja terasa šarena i vesela.

Negde u februaru (pomalo kasno) sam posadila semenke visećih muškatlova, onih muškatlova koji krase balkone planinskih kuća. Na žalost, očigledno je da uslovi u mojoj kući nisu bili nimalo sjajni tako da su biljčice sporo rasle. Iako sam ih odavno iznela napolje, nijedan od tih muškatlova nije cvetao. Zato sam kupila dva velika, crvena muškatla i šarene petunije, da popune prostor u saksijama na terasi.

Petunije su se raširile, dok su viseći muškatlovi (koje sam gajila iz semenki) u saksijama pored njih jedva primetni

 Muškatlovi od prošle godine, sačuvani u podrumu su se razgranali

Bašta je pomalo pusta

Ladolež se polako pruža uz ogradu terase

Odmor u šumi

Prošli vikend smo proveli na kampovanju u šumama Viskonzina. Nedaleko od grada Madison nalazi se nacionalni park Mirror Lake State Park i u njemu prelepo jezero. Okruženo borovim šumama, ovo jezero je mirno poput ogledala, kao što mu i samo ime govori. Ovog prazničnog vikenda (u Americi se slavio Memorial Day, dan svih palih boraca američke vojske) po jezeru su klizili kajaci i kanui i poneki motorni čamac. Jezero je prilično plitko, tako da su motorni čamci mali, ne previše bučni, pa je bilo moguće uživati u prirodi i slušati ptice dok je kanu klizio po jezeru.

Oko jezera, kroz šumu prolaze mnogobrojne staze za šetnju. Većina staza je bila sa blagim usponom ili padom, ali su povremeno nailazili delovi koji su bili prilično strmi. Paprat, potoci, šumsko cveće pa i komarci su nas okruživali sve vreme.

Nadomak jedne staze za šetnju naišli smo na lane, skriveno u rastinju.

Iako smo mu prišli na samo par koraka, lane se nije pomerilo, niti je delovalo uplašeno. Nakon par snimaka, ne pokušavajući da ga mazimo, nastavili smo šetnju kroz šumu. Nedaleko od tog mesta, naišli smo na srnu, verovatno majku tog laneta.

Jedna od staza je vodila ka restoranu koji se uzdizao iznad jezera.

Idući ka restoranu, naišli smo na malu brvnaru, zapravo prodavnicu suvenira u sastavu restorana. Oko brvnare je bila predivna bašta.

Brvnara je imala crveno-bele karirane zavese i drvene klupe za sedenje na terasi. Nisam odolela da ne napravim par snimaka sa svih strana kućice.

Nadomak kućice bio je indijanski kanu.

I na kraju ove staze restoran...

Nakon malog dodira civilizacije ponovo odlazak u šumu... sa cvrkutom ptica iznad naših glava, i šuškanjem grančica i borovih iglica pod nogama...

Margarete

Nakon predivnog šarenila u mojoj bašti početkom aprila, nastupio je period čekanja potreban da lukovice narcisa i tulipana nakupe dovoljno hranljivih materija za sledeću godinu. To je nekih mesec dana i više kada bašta deluje zaraslo i zapušteno, ispunjena prosušenim listovima i zaostalim visokim stabljikama tulipana. Kao za inat, nastupio je i duži period svakodnevnih kiša, koje su samo usporile sušenje preostalih biljaka.
Za to vreme su se baštenski centri zašarenili različitim vrstama cveća. To je vreme kada postajem nestrpljiva da što pre uđem u baštu i zasadim nove biljke. Prošli vikend sam odlučila da napokon izvadim sve lukovice lala. Jedan od razloga su i naručene ruže koje bi trebalo da stignu ovih dana.

Bašta ispred kuće trenutno deluje prilično pusto i jedino cveće u bašti su bele margarete.

Zasađene prošle godine, prilično su se raširile, narasle i cvetale u velikom broju. Jedini problem sa margaretama je što su sklone savijanju, jer su im stabljike visoke i tanke. Ali, bez obzira na to,  imaju lep cvet koji me podseti na dolazak leta i predstojeće sunčane dane, što je dovoljno da mi ulepša dan.