Pages
▼
3/25/2012
3/23/2012
Lale
Sunce se napokon promolilo iza oblaka, a sa njim su se otvorile i lale.
Crvene lale i lale boje ciklame su od prošle godine.
Prošle jeseni sam prvi put naručila lale od White Flower Farm. Lukovice su bile zdrave i krupne. Roze i žute lale su iz njihove kolekcije WFF Perennial Tulip Collection. Ove lale su izuzetno visoke, krupnih cvetova.
3/22/2012
3/15/2012
Ruže
Ove godine sam prvi put naručila ruže. Tražeći fotografije po internetu, nailazila sam na predivne cvetove engleskih ruža i povremeno se pojavljivalo ime David Austen. Ruže krupnog cveta, sa bezbroj latica su delovale veoma privlačno da sam odlučila da probam da posadim i poneku ružu u dvorište. Za sada sam naručila Golden Celebration i Brother Cadfael. Naravno, u dvorište iza kuće povremeno navrate jeleni, kojima su ruže prava poslastica. Ali, do sada nisu navraćali u prednje dvorište, tako da mi ostaje da se nadam da će to ostati njihova neposećena teritorija.
Na terasi ispred kuće stoje tri stuba, koji bi bili idealna podloga za ruže puzavice.
U naše područje, naručene ruže obično šalju krajem aprila ili početkom maja, tako da imam još malo vremena da pažljivo isplaniram izgled bašte.
Ovo su neke slike sa putovanja, koje mi služe kao inspiracija...
3/08/2012
Bela orhideja
Više o nezi orhideja u ovom postu
Bela orhideja je procvetala...
Pridružila se drugim orhidejama, da oživi i ulepša prostor...
Moja omiljena orhideja je roza, sa krupnim ali nežnim cvetovima...
3/06/2012
Ruska žalfija
Pre dve godine, krajem leta sam prvi put posadila rusku žalfiju u baštu. Biljka je imala 4 do 5 grančica visokih oko 40-tak cm. Dve biljke sam posadila u sredinu bašte, ispred ehinacee. Tada još nisam obraćala pažnju na neke stvari, niti znala puno o cveću (proces koji nikada ne staje, još puno toga ima da se uči). Prošlog leta, kada se biljka stabilizovala, razgranala se i narasla skoro do 1m visine. Iako je ehinacea prilično narasla, ruska žalfija je zaklonila poput zavese. Dve biljke ruske žalfije su bile dovoljne da popune prostor u mojoj maloj bašti.
Čest problem baštovana, kako se navodi u svim knjigama o baštovanstvu je što su bašte obično lepe u junu i julu. Tada većina biljaka cveta. Nakon toga bašta postane otužna, bez šarenila. Taj problem može da se reši sađenjem ruske žalfije, koja cveta negde u avgustu i tada privlači i pčele koje neumorno zuje u potrazi za nektarom. Izgledom pa i mirisom podseća na lavandu, iako joj je miris mnogo oštriji i oporiji od lavandinog mirisa. Izuzetno je otporna na sušu.
U jesen, kada sam pripremala baštu za leptire, jednu biljku ruske žalfije sam izvadila i presadila u tu baštu. Kada sam htela da prebacim drugu biljku ruske žalfije u neki drugi kutak bašte, biljka se prepolovila na dva dela. Ostaje mi da sačekam još mesec-dva i vidim da li su se oba dela ove biljke primila.
Ruska žalfija pored ehinacee i letnjeg jorgovana, u bašti za leptire
Još jedna velika prednost ruske žalfije je što je jeleni ne podnose. Jeleni imaju veoma izoštreno čulo mirisa i biljke jakih mirisa izbegavaju da jedu. Naša kuća se graniči sa njivama i šumama i ponekad se desi da imamo te izelice u bašti.
Srndaći u susedovom dvorištu
U baštama ispred kuće, rusku žalfiju je najbolje posaditi u pozadini, gde izgleda poput ljubičaste, čipkane zavese (prošlogodišnje iskustvo me je ubedilo u to). Ispred nje mogu da se zasade niže biljke ili visoke biljke stabljastog izgleda poput ehinacee ili visokih cinija (lepi Gliša).
Ehinacea u punom cvatu, privlači leptire
U lejama cveća, koja stoje poput ostrvaca u travnjacima ova biljka zbog svoje visine (raste do nekih 120cm visine) i razgranatosti lepo izgleda u sredini leja, okružena nižim biljkama.
Ruska žalfija sa crvenim salvijama, petunijama i kadivicom
Čest problem baštovana, kako se navodi u svim knjigama o baštovanstvu je što su bašte obično lepe u junu i julu. Tada većina biljaka cveta. Nakon toga bašta postane otužna, bez šarenila. Taj problem može da se reši sađenjem ruske žalfije, koja cveta negde u avgustu i tada privlači i pčele koje neumorno zuje u potrazi za nektarom. Izgledom pa i mirisom podseća na lavandu, iako joj je miris mnogo oštriji i oporiji od lavandinog mirisa. Izuzetno je otporna na sušu.
U jesen, kada sam pripremala baštu za leptire, jednu biljku ruske žalfije sam izvadila i presadila u tu baštu. Kada sam htela da prebacim drugu biljku ruske žalfije u neki drugi kutak bašte, biljka se prepolovila na dva dela. Ostaje mi da sačekam još mesec-dva i vidim da li su se oba dela ove biljke primila.
Ruska žalfija pored ehinacee i letnjeg jorgovana, u bašti za leptire
Još jedna velika prednost ruske žalfije je što je jeleni ne podnose. Jeleni imaju veoma izoštreno čulo mirisa i biljke jakih mirisa izbegavaju da jedu. Naša kuća se graniči sa njivama i šumama i ponekad se desi da imamo te izelice u bašti.
Srndaći u susedovom dvorištu
U baštama ispred kuće, rusku žalfiju je najbolje posaditi u pozadini, gde izgleda poput ljubičaste, čipkane zavese (prošlogodišnje iskustvo me je ubedilo u to). Ispred nje mogu da se zasade niže biljke ili visoke biljke stabljastog izgleda poput ehinacee ili visokih cinija (lepi Gliša).
Ehinacea u punom cvatu, privlači leptire
U lejama cveća, koja stoje poput ostrvaca u travnjacima ova biljka zbog svoje visine (raste do nekih 120cm visine) i razgranatosti lepo izgleda u sredini leja, okružena nižim biljkama.
Ruska žalfija sa crvenim salvijama, petunijama i kadivicom