Foster Botanic Garden, Honolulu

Poslednjih par dana našeg boravka na Havajima sam se ulenjila da redovno postavljam postove. Ode mi dosta vremena na sređivanje slika i verovatno ću kada dođem kući napisati još koji post i staviti koju sliku.
Pre par dana, sin i ja smo prošetali do botaničke bašte ovde, u Honolulu. Iako na ostrvu ima mnogo lepših i većih bašti, zbog prevoza smo se odlučili da obiđemo Foster Botanic Garden, ovde u gradu. Na mapi je pisalo da smo udaljeni nekih 5km od bašte i da nam treba otprilike sat vremena do iste. Međutim, šetnja se prilično odužila.
Na putu do bašte sam uspela da slikam plumeriju, prelepi cvet Havaja.

Plumerija raste na drvetu, i miriše divnim, prosto nežnim mirisom. Taj miris koriste za losione, parfeme, sapune, i svi ti proizvodi se mogu naći u prodavnicama na Havajima. Bio mi je problem da nađem drvo plumerije na kome ima cvetova. Drveća ima na sve strane, ali obično su svi cvetovi na nižim granama obrani, dok cvetovi koji su visoko na vrhu drveta su nedirnuti. Ali, njih je teško uhvatiti kamerom.
Ovog puta sam naišla na drvo plumerije, čiji su cvetovi bili dovoljno niski da sam ih mogla fotografisati.

Foster Botanic Garden je mala bašta, smeštena u srcu grada. Ova bašta je nastala još 1853.godine kada je havajska kraljica Kalama izdala mali deo zemlje nemačkom doktoru i njegovoj ženi, koji su tu sagradili kuću. Doktor je zasadio drveće koje i sada raste u ovoj bašti.

Kada se doktor vratio u Nemačku, imanje je kupljeno od strane Thomas i Mary Foster. Mary Foster je nastavila da neguje baštu. Nakon njene smrti, bašta je pripala gradu Honolulu i postala gradska bašta.

Na njihovoj mapi je pisalo da imaju deo sa orhidejama, baštu za leptire, deo sa drvećem... Deo sa orhidejama je imao biljke orhideja na drveću ali na žalost bilo je pet procvetalih orhideja, što me je razočaralo.

Deo bašte sa orhidejama 

Najlepši deo bašte bio je staklenik, pun cveća i spolja i iznutra.

U stakleniku sam našla par lepih orhideja, a među njima je bila i vrsta Cattleya, koja ima mirisne cvetove.

Šta možete naći u ovoj bašti jeste mir od gradske buke i vreve. Iako se i dalje čuju automobili, nadglašava ih poj ptica. Kada smo sin i ja seli u hlad, osetila sam kako se lagano opuštam. Cvrkut ptica, lagani dašak vetra uz šuštanje lišća iznad moje glave bili su dovoljni da odlutam mislima i zaboravim na vreme.