Petrovac na Moru

Prošlo leto smo nakon 15 godina ponovo posetili Crnu Goru. Poslednji put smo bili u Budvi, kada je naš sin bio beba. Kako se on naravno ničega ne seća, odlučili smo da posetimo Crnu Goru, da vidi kako i ta država izgleda.
Ovog puta smo izabrali Petrovac na Moru, jer je malo mesto. Na plažama nije bilo pusto, bilo je dosta gostiju, od kojih su bar polovina bili Rusi.

Prvi dan, kada smo stigli, dan je bio oblačan i vetrovit.

Nakon prvog, tmurnog dana,naišli su topli i sunčani dani.

Petrovac je lepo mestašce, sa tipičnim primorskim, kamenim kućama.

Hrana je svuda odlična i prijali su nam ćevapi i morska hrana. Jedan od dobrih restorana u koji smo svraćali kako zbog hrane a tako i zbog muzike (tamburaša), bio je restoran Balkan.

Svako jutro smo šetali do plaže Lučice, gde je voda zelenkasta i prozirna. Ali smo zaboravili kako Jadransko more može biti hladno.

Od Petrovca smo jedan dan odšetali do Buljarice. Kada sam bila pri kraju osnovne škole, jedne godine smo išli preko škole u to mesto. Sećam se da mi je more bilo ružno, kao bara, a bungalovi u kojima smo bili smešteni užasni. Na žalost, nisam primetila da se to mesto išta promenilo na bolje. Bilo je pusto i zapušteno.

Odseli smo u apartmanu "Danilo Medina", koji je na nekih pet minuta hoda do mora. S obzirom da obično provodimo odmore u hotelima, nismo bili sigurni šta nas čeka. Međutim, bili smo zadovoljni, jer su apartmani bili renovirani i uredni, a vlasnica ljubazna.

Dvorište kuće u kojoj se nalaze apartmani ima predivnu baštu sa drvećem maslina, hortenzijama, ružama i različitim žbunovima.

Na žalost, u Crnoj Gori više nema nekadašnjih zakona građenja kuća. Tako da sada kuće niču kako stižu i zaklanjaju jedna drugoj pogled na more.

Pri povratku na aerodrom, stali smo za trenutak da slikamo i Sveti Stefan.