Srem

Napisala sam post o Koloradu, koji smo posetili početkom oktobra, a zaboravila sam da postavim slike iz Srema, iz jula.
Iako sam se nadala da ćemo u 2014.godini napokon obići Vojvodinu, naročito Banat i Bačku, koje čestito nisam ni videla, na kraju smo se opet zadržali u Sremu. Kud će Sremci bez Srema...

Kako smo bili u julu, pšenica se talasala u poljima, a suncokreti bili u punom cvatu.

Srem na dlanu... Najbolje mesto za slikanje Srema je Fruška Gora, gde se može videti sremska ravnica.

Otišli smo do manastira Hopovo, u koji na žalost nismo ušli, jer neki od nas nisu bili prikladno odeveni.

Staro Hopovo...

Borkovačko jezero...

Vinogradi u Sremu...

Selo Vrdnik, sa starim sremskim kućama...

Nekada je u Sremu retko koja kuća bila bez klupe na ulici. Klupa bi obično bila postavljena ispod drveta. Tu bi Sremci leti izlazili na šor i divanili u 'ladu drveta. Kod našeg dede, prva klupa koje se sećam je bila postavljena ispod bagrema i napravljena od jedne daske. Daska, napukla u jednom delu je bila noćna mora leti, jer je večito štipala butine kada bi na nju seli.

Zelena kapija u selu Vrdniku me je podsetila na kapiju na ulasku u dvorište jedne kuće u malom selu Srema, gde je živela babina sestra. U dvorištu kuće je imala drveće kajsija i šljiva. Baba i ja smo odlazile tamo da naberemo voće, od kog je baba pravila džem.

Ringlovi, voće koje smo kao deca jeli i od koga su nas boleli stomaci...

Kotobanja u dvorištu kuće mog brata...

Na slici se delimično vidi vrh vinove loze, koju je brat iz prednjeg dvorišta prebacio do kotobanje, preko reznica. Lozu je zasadio deda sa tatine strane, pre jedno 80 godina. U pitanju je stara sorta loze i brat je koristi za pravljenje vina.

Na žici, koja razdvaja baštu i voćnjak se prostire nova vrsta vinove loze, Smederevka.

Iako se dosta toga promenilo u Srbiji, u selima se oseća kao da je vreme stalo. Kada sam bila u poseti, ujutro bih izašla na terasu bratove kuće, koja gleda na ulicu. Ljudi su išli pešaka ili biciklovima do centra sela, traktori su brujali po putevima, psi lajali iz zatvorenih dvorišta i na momente kada bi sve utihnulo čule su se ptice. Skoro kao nekada, kada sam bila dete.