Leto se bliži...

Proleće je na izmaku i s nestrpljenjem očekujem moje omiljeno godišnje doba. Iako se uvek radujem proleću i prvim toplim, sunčanim danima, prvim izniklim ljubičicama, leto je godišnje doba kome se uvek najviše radujem.

Dogwood u punom cvatu 

U kuhinji se šarenilo od cveća koje sam brala po naselju...
Svaki dan se iz kuhinje čuje glas "kukafice", sata na zidu koji otkucava sate po nekom svom rasporedu, poput pop Ćirinog sata iz moje omiljene knjige...

"... - Oho! - čudi se pop Spira. - Kol'ko to izbi? - Sedamnaest, ali to je upravo dvanaest...morate uvek pet opcigovati - veli pop Ćira - pa je onda taman toliko sati.
- Pa pre ste opcigovali četir -
- The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako počo pa šta mu znate? - veli pop Ćira..."

Tako i naš sat. Kad god ga čujemo da otkucava ceo čas, uvek dobro pogledamo gde su kazaljke, jer znamo da je oman'o.  Doduše, bar nas upozori da će za nekih 45 minuta biti na primer 5 sati.

Orhideje su ove godine napokon bile načičkane cvetovima, i to su uglavnom bile zaostale grane, iz kojih su isterali novi izdanci.

Kad dođe proleće, počinje i obilazak rasadnika.

i uređenje terase i bašte...

Ove godine jeleni nisu poštedeli puno biljaka u prednjoj bašti. Pored ruža, koje ne mogu da procvetaju, jer im pojedu pupoljke, sada jedu i hortenzije, virak, a probali su i listove margareta, kada su iznikli. Zbog toga su moji momci napravili drvene saksije za terasu, da bar tu imamo šarenila. Ali, kako nam divljina ne da predaha, veverica se okomila na saksije i svaka dva tri dana, izbaci zemlju iz neke saksije. Verovatno pokušava da sakrije hranu za zimu. Da ne preskočim da pomenem da se cela porodica veverica uselila na krov garaže i kuhinje, da se gušteri redovno sunčaju na terasi...
Nikada do sada nisam živela u delu gde je divljina nadomak praga kuće. Iako odrasla na selu, jedine divlje životinje su bili miševi po kotobanjama i zmije koje bi mi nekad preprečile put na ulazu u dvorište, ali i to je bilo samo par puta.

Ali, leto je tu, i to je najvažnije...

Kako se vezu pokrstice

U ovom postu ću pokušati da objasnim kako se rade pokrstice, od pripreme materijala, izbora konca do osnove boda. Uz dosta fotografija (i ponekog crteža) nadam se da će biti od pomoći onima koji žele probati ovaj vez. Pokrstice su prilično jednostavne u odnosu na druge tehnike veza.

Za početak je najbolje koristiti materijal predviđen za pokrstice. U Americi je to Aida platno. Postoje Aida 10, 14, 16, 18... Aida 10 ima deset rupica na 1 inču ( ili 2.5cm) materijala. Što je veći broj, finije je platno za pokrstice (ili broj rupica na jednoj inči materijala). Moguće je koristiti i laneno platno ili pamuk, ali mislim da je za početnike najpraktičnije platno predviđeno za pokrstice.

Priprema materijala

Često je na šemama obeležen centar (sredina), odakle se počinje rad. U tom slučaju je najbolje pripremiti materijal. Da bi se na materijalu našao centar, najlakše je presaviti materijal na pola, a onda na još jednu polovinu i obeležiti centar čiodom. Na mestu gde se nalazi čioda počinje prva pokrstica.

Da se materijal po ivicama ne bi parao, šivaćom mašinom se mogu obrubiti ivice.


Konac

Ja koristim DMC konac, koji ima 6 niti. Zavisno od šeme, obično vezem sa 2 ili 3 niti. Broj niti će da zavisi i od toga koje je platno korišteno za vez. Na šemama je označeno sa koliko niti se rad veze.

Zavisno od platna na kome je rađen vez pokrstica i sa koliko niti je rađen, dobiće se rad koji je rađen po istoj šemi različite veličine ali i izgleda.
Najbolji primer za to su slike sa ovog sajta.
Ako pogledate slike na tom sajtu, i to prvi red slika, na kome je rađen motiv srca različitim broj niti na različitim platnima, videćete kako se vide razlike između radova. Na platnu Aida 18 motiv srca rađen jednom niti izgleda za nijansu drugačije od istog motiva rađenog na Aida 14 sa jednom niti, a prilično drugačije od rada rađenog na Aida 11 ili 9.


Igla

Za pokrstice preporučuju igle sa zatupljenim vrhom, ali ja koristim iglu koju imam pri ruci.


Kako početi vez

Ovo je jedan od načina kako da se započne vez a da poleđina rada ne bude prepuna čvorova.
Napravi se čvor na kraju konca i kao na donjoj slici iglu zabode sa lica materijala negde na 2-3cm udesno od mesta gde će biti prva pokrstica. Na slici je mmesto prve pokrstice na mestu gde se nalazi čioda. Kako se pokrstice rade s leva udesno (prema čvoru), pokrstice će prekriti konac sa poleđine (videće se na kasnijim fotografijama).

Provuče se igla i čvor će biti na licu materijala.

Skloni se čioda i igla se zabode u to mesto gde je planirana prva pokrstica.

Sa lica materijala će izgledati ovako:

 Na poleđini materijala će izgledati ovako:

Kako se vezu pokrstice

Pokrstice se rade na sledeći način (donji dijagram):

 Jedna pokrstica je gotova.

 Sledeća pokrstica u nizu se radi ovako:

Ako je na šemi nekoliko pokrstica iste boje u nizu, može da se radi na sledeći način...Prvo se izveze polovina pokrstice s leva nadesno...

 I onda radi druga polovina pokrstice u obrnutom smeru, s desna na levo.

Kada se uradi par pokrstica, odseče se čvor koji se nalazi sa lica materijala

 Lice materijala će izgledati uredno...

 ...ali i naličje će biti bez čvorova, a početak niti uredno zašiven pokrsticama.

Na Aida platnu se radi kako je prikazano na gornjim fotografijama, bez preskakanja rupica. U slučaju kada se radi na lanenom platnu ili nekom drugom, preskače se bar jedna ili dve rupice kao na sledećim slikama (kliknite na sliku ako hoćete da je uvećate).

Kada je konac pri kraju, i da bi i završetak bio uredan, bez čvorova, dovoljno je sa poleđine provući iglu kroz nekoliko pokrstica i odseći ostatak konca.

Mislim da je ovo neka osnova pokrstica. Ako pokušate da radite ovaj vez i imate nekih pitanja (ili uočite neku grešku u ovom tutorijalu), slobodno mi pošaljite poruku na email:

cvetnamesecu@gmail.com

Nadam se da će ovaj post bar nekom pomoći da savlada osnove pokrstica.

*Crteži su rad mog sina. V., hvala puno!