Moje afričke ljubičice su trenutno u punom cvatu. Na kuhinjskom prozoru se nižu četiri ljubičice jedna do druge, dok u podrumu još dve čekaju da nađu svoje mesto u kući. I pet ljubičica je zapravo poteklo od jedne iste ljubičice koju imam nekih 10-tak godina.
.JPG)
Jedna od ljubičica u punom cvatu (izneta na terasu za slikanje, zbog boljeg svetla)
U početku sam redovno zalivala ljubičice, ali ih jako slabo prihranjivala. Listovi ljubičice su lepo izgledali ali je ona slabo cvetala. Onda sam počela da ih prihranjujem svake dve nedelje i primetila veliku razliku. Ljubičice su nakon toga redovno imale cvetove i listovi bili bujniji.
Na jednom predavanju koje sam slušala o nezi kućnih biljaka, predavač je naglasio da je najvažnija stvar u nezi kućnih biljaka (pored dovoljno svetlosti i vode) redovno prihranjivanje. Zbog toga što se zemlja u saksijama menja jednom ili dva puta godišnje, sobne biljke nemaju dovoljno hranljivih materija i treba ih redovno prihranjivati da bi bile bujne ili u punom cvatu. Predavač je preporučio prihranjivanje čak jednom nedeljno, ali naravno u dosta razblaženoj koncentraciji. Ovo je karakteristično i za orhideje, sa kojima sam i sama imala iskustva i videla kolika je razlika kada se prihrane (post o tome ovde i slike rascvetanih orhideja ovde i ovde, post o nezi orhideja ovde).
Afričke ljubičice zahtevaju dovoljno svetlosti pre kojoj može da se čita ili radi vez. Ja ih držim na kuhinjskom prozoru, na zapadnoj strani kuće. Zalivam ih preko donje posude, jer su im listovi osetljivi na vodu. Svake dve nedelje, stavim 1do 2 kapi tečnog sredstva za prihranjivanje ljubičica, i to u donju posudu u kojoj stoji saksija sa biljkom. Nakon toga dodam dovoljno vode da se ne preliva iz donje posude.
Svakog proleća im promenim zemlju u saksiji i pri tom koristim smesu namenjenu afričkim ljubičicama. Obično ih presadim kada su završile sa cvetanjem.
Buket ljubičica
