Praznici

Decembar je pri kraju i dolazi Nova godina. Godina je nekako proletela.

Već sredinom novembra sam počela da dekorišem kuću za novogodišnje i Božićne praznike. Ove godine sam želela da imamo pravu jelku u kući, da cela kuća zamiriše. 

Kada naiđu ovi zimski praznici, uvek tražim ideje za dekoraciju. Prelistvajući stari broj Victoria časopisa, naišla sam na članak o ukrasima koje proizvodi nemačka kompanija Inge-Glas. Ukrasi su me podsetili na one ukrase koje smo nekada davno brat i ja stavljali na jelku.

Slike su iz časopisa Victoria Novembar Decembar 2010.godine

Kako su dovoljne sitnice da nas vrate u detinjstvo i podsete na lepe trenutke... Gledajući slike odlutala sam u prošlost. Brat i ja nismo imali puno ukrasa. Nama su bili lepi. Sećam se da su bili strašno krhki. Morali smo da pazimo kako ih stavljamo jer čim bi koji ispustili, razbio bi se u paramparčad. Svaki je bio uvijen u tanki papir i imao je odgovarajuće mesto u kutiji. 

Sećam se da smo nakon praznika ukrase vraćali u kutiju i mama je kutiju ostavljala u gornje delove ormana. Jedne godine kada sam kao i obično švrljala po ormanima, tražeći nešto novo što bih mogla iseći i prekrojiti (uglavnom sa neuspehom), dohvatila sam neku kutiju i pokušavajući da saznam šta je unutra, dobro je prodrmala. Kada sam bolje pogledala, videla sam da je kutija sa ukrasima. Otvorila sam kutiju i videla da sam razbila jedan ukras. Brzo sam vratila kutiju nazad.
Ono malo ukrasa što je na kraju ostalo, nasledio je moj brat, ali su se ukrasi tako krhki jedan po jedan polako razbijali, dok kutija nije ostala prazna.

I naravno kada se približi Nova godina i Božić, počinje i pravljenje kolača. Pokušavam da nađem recepte starih kolača: vanilica, šapica, medenjaka... Moj sin ih voli, a mene podsete na moje detinjstvo.

Moja baba sa mamine strane je pravila najbolje šapice koje sam ikada jela. Bile su sa medom i što su duže stajale, bivale su sve bolje. Pred svaki Božić odlazila bih kod nje i ona je uvek imala spremne šapice i to samo za mene. Na žalost, kako to često biva, recept nije niko zapisao i sada možemo samo da uzdišemo i pričamo kakve su dobre šapice bile.

Iako pokušavam da se setim ljudi i događaja iz detinjstva, to su samo momenti koje pamtim, retko kada nešto više. Volela bih da imam bar te stare recepte kolača da me kada ih napravim, za trenutak vrate u detinjstvo.

Novogodišnje dekoracije

Ovih dana i dalje na internetu pokušavam da pronađem ideje za novogodišnje dekoracije i još uvek dodajem neke sitnice po kući.

Korpica ukrašena novogodišnjom trakom i napunjena šišarkama (moja šema za korpicu ovde)

Amigurumi igračke Sneško i Sneška Belić

Šema za telo Sneška Belića je nađena na ovom blogu. Šema je laka i brza. Mnogo više vremena mi je otišlo na prišivanje očiju i dugmića i pravljenje šala i šešira, nego na kukičanje tela igračke. Šešir i šal su rađeni po mojoj šemi, iako na istom blogu postoji šema za oba. Belići su Božićni poklon za moje male susede.

Decembar

Ovih dana sam na brzinu završila jedan šareni, kukičani pokrivač za kćerku drage prijateljice. Pokrivač je trebao biti gotov još letos, ali će stići kao poklon za Novu godinu.

Pokrivač je rađen po šemi nađenom na ovom sajtu.

Prošli vikend je u blizini Čikaga održan Božićni koncert irske grupe Celtic Woman. Divni, anđeoski glasovi su mi ulepšali jedno decembarsko veče. Ovo je njihov Božićni koncert sa Youtube...

U iščekivanju zime

U mom delu sveta, ovih dana kiše ne prestaju. I to one prave novembarske kiše, kada se satima kapi cede iz oblaka. Napolju nema više šarenila, bašta je suva i drveće ogolelo. Prošao je onaj lepi period jeseni, kada se nakon prvog mraza menjaju boje lišća na drveću i kada je nebo kristalno plavo boje. Još malo i dolazi zima, koja će, nadam se, doneti i sneg.

Zima na planini

Zima sa snegom me uvek podseti na detinjstvo i klizanje po velikim, zaleđenim sremskim kanalima, u kojima su se do pred zimu baškarile žabe i koje je moj brat celog leta pecao umesto riba. Zima me podseti i na naše večito promrzle prste i mokre rukavice koje bi se nakon igre sušile kraj tople peći, gde smo i mi stajali i jedno drugo odgurkivali laktovima, u pokušaju da zauzmemo bolje mesto. Podseti me i na omiljene pesmice koje smo kao deca pevušili pred novogodišnje praznike:

Preko brda, preko brega i debelog snega, 
jure čudne sanke, srebrne i tanke,
Deda Mraze, Deda Mraze ne skreći sa staze
ne oklevaj, ne dremaj, već poklone spremaj...

Deda Mraz na sankama donosi poklone


Sada dok razmišljam o zimi i snegu, unapred se radujem dugim večernjim šetnjama pod rojem belih pahulja, vatri u kaminu koja pucketa i širi toplotu, i toploj čokoladi sa mirisom cimeta.
Topla čokolada prija i u ove sumorne i hladne jesenje dane...

Topla Čokolada

1 šolja mleka
1/2 kašičice kakaa
2 kašike seckane čokolade
1 kašičica šećera

Za dekoraciju:
1 kašika šlaga
cimet ili narendana čokolada

Mleko zagrejati i dodati kakao, čokoladu i šećer uz konstantno mešanje. Sačekati da se čokolada otopi i sipati u šolju. Dodati šlag i odgore cimeta po ukusu (ili zameniti cimet narendanom čokoladom).








Topla čokolada

Novogodišnji motivi / Holiday Motifs

Polako se bliže Nova godina i Božić i u našoj kući se oseća praznična atmosfera. Jelka je okićena, novogodišnje seoce postavljeno i veštački sneg koji pokriva njegove ulice se polako raznosi po kući.

New Year Eve and Christmas are almost here and in our house everything is ready for the holidays. The Christmas tree is decorated and small village, covered with fake snow is placed on the window seat. 

Moje seoce pod snegom me uvek podseti na knjige bajki sa prelepim ilustracijama, koje sam kao dete dugo gledala i pokušavala da na njima zapazim svaki detalj. Uvek sam želela da mogu da uđem u te bajkovite slike i prošetam tim ulicama ili pejzažima. I sada kada u nekim prodavnicama, obično pred Božićne praznike naiđem na ta mala seoca sa kućama kao iz bajke, ljudima i životinjama postavljenim na njihovim ulicama, ne mogu da odolim da ne zastanem i pogledam svaki detalj tog minijaturnog sveta .

My small village under the snow reminds me of the fairy tale books with a beautiful illustrations. As a child I observed those pictures for a long time, to catch every little details on them. I always wished that I could jump in and live in those beautiful villages and landscapes. Even now when in some stores I see those small villages, with people and animals on its streets singing carols, I can't resist to stop and look every detail of that miniature world.