Kraj septembra je i leto polako prolazi. Prošle nedelje, u toku jedne noći, temperature u Ajovi su pale ispod nule. Ujutro nakon niskih temperatura, travnate površine u mom naselju su se zabelele od prvog mraza. Moja bašta u dvorištu iza kuće je preko noći izgubila svu svoju veselost i šarenilo. Ljubičasti, žuti i narandžasti cvetovi cinija su preko noći postali sivo-braon boje i ukrutili se kao da su začarani. Kao u bajkama kada vile začaraju neko mesto i sve što se do tada kretalo, živelo i veselilo, odjednom se okamenilo, izgubilo boju i ostalo zauvek u onom položaju u kom su ga vile zatekle, tako se i moja bašta preko noći promenila. Zelene stabljike koje su se pri svakom dašku vetra savijale i njihale, sada su požutele i postale krute, dok su zeleni, sočni listovi postali toliko krhki da se pod prstima mrve i pretvaraju u prah. Srećom, prednja bašta je bila pošteđena mraza, tako da je cveće ispred kuće još uvek jarkih boja.
Prednja bašta sa žutim i naradžastim kadivicama, visećim muškatlovima i ladoležom koji je odoleo mrazu
Vredne pčele i dalje rade i skupljaju nektar za predstojeću zimu
Blagi mraz je dotakao i krošnje drveća okolnih šumaraka i njihove boje su se za par dana promenile. Za razliku od moje bašte koja je postala otužna, bez boja, krošnje drveća su prosto oživele različitim toplim nijansama. Skoro preko noći su nestale zelene nijanse i na njihovo mesto su se promolile žuta, narandžasta, crvena i braon boja. Kao da je napokon kucnuo i njihov čas, kada mogu da se pokažu u svoj svojoj lepoti. Preko leta kada cveće buja i veseli okolinu svojim divnim cvetovima različitih boja, zelene krošnje drveća samo stoje i pružaju lepu, zelenu podlogu svom tom šarenilu. Sada kada cveće polako vene i njihove boje blede, pa i trava postaje sve više žuta ili siva, krošnje drveća kao da daju prirodi još malo lepote i boja pre nego što sve usahne i na kraju istrune pod oktobarskim i novembarskim kišama.
Ovaj vikend, temperature su bile prilično visoke da je bilo šteta ostati u kući i ne iskoristiti tople i sunčane dane. Biciklistička staza koja se pruža oko jezera (Saylorville Lake) u našem mestu je bila idealno mesto gde bi se mogao provesti ovaj prelepi jesenji dan. Zato smo krenuli u vožnju biciklovima poznatim stazama...
Jezero je puno algi koje su mu podarile zelenu boju
Staza se pruža kroz redove drveća čije krošnje uveliko menjaju boje
Na pojedinim mestima lišće sa drveća je već opalo i prekrilo stazu...dok prolazimo kroz te delove, opalo lišće šušti i krcka pod točkovima biciklova
Šarene krošnje drveća oivičene kristalno plavim nebom
Topli jesenji dan je izmamio napolje i pecaroše koji neumorno zabacuju svoje pecaljke, sedeći ili stojeći u svojim čamcima na mirnoj vodi jezera
Klupa ispod drveta sa pogledom na mirno jezero kao stvorena za odmor