Afričke ljubičice

Moje afričke ljubičice su trenutno u punom cvatu. Na kuhinjskom prozoru se nižu četiri ljubičice jedna do druge, dok u podrumu još dve čekaju da nađu svoje mesto u kući. I pet ljubičica je zapravo poteklo od jedne iste ljubičice koju imam nekih 10-tak godina.

Jedna od ljubičica u punom cvatu (izneta na terasu za slikanje, zbog boljeg svetla)


U početku sam redovno zalivala ljubičice, ali ih jako slabo prihranjivala. Listovi ljubičice su lepo izgledali ali je ona slabo cvetala. Onda sam počela da ih prihranjujem svake dve nedelje i primetila veliku razliku. Ljubičice su nakon toga redovno imale cvetove i listovi bili bujniji.
Na jednom predavanju koje sam slušala o nezi kućnih biljaka, predavač je naglasio da je najvažnija stvar u nezi kućnih biljaka (pored dovoljno svetlosti i vode) redovno prihranjivanje. Zbog toga što se zemlja u saksijama menja jednom ili dva puta godišnje, sobne biljke nemaju dovoljno hranljivih materija i treba ih redovno prihranjivati da bi bile bujne ili u punom cvatu. Predavač je preporučio prihranjivanje čak jednom nedeljno, ali naravno u dosta razblaženoj koncentraciji. Ovo je karakteristično i za orhideje, sa kojima sam i sama imala iskustva i videla kolika je razlika kada se prihrane (post o tome ovde i slike rascvetanih orhideja ovde i ovde, post o nezi orhideja ovde).

Afričke ljubičice zahtevaju dovoljno svetlosti pre kojoj može da se čita ili radi vez. Ja ih držim na kuhinjskom prozoru, na zapadnoj strani kuće. Zalivam ih preko donje posude, jer su im listovi osetljivi na vodu. Svake dve nedelje, stavim 1do 2 kapi tečnog sredstva za prihranjivanje ljubičica, i to u donju posudu u kojoj stoji saksija sa biljkom. Nakon toga dodam dovoljno vode da se ne preliva iz donje posude.
Svakog proleća im promenim zemlju u saksiji i pri tom koristim smesu namenjenu afričkim ljubičicama. Obično ih presadim kada su završile sa cvetanjem.

Buket ljubičica 

Bašta u septembru

Dok ne završim novi vez rađen pokrsticama i postavim šemu na blog, ovo su nove slike moje prednje bašte.

 Kadivice su se rascvetale i plamte svojim žutim i narandžastim cvetovima

Mary Rose ruža, iz kolekcije David Austen je ponovo cvetala, ovog puta ima mnogo više cvetova nego pre mesec dana kada je prvi put cvetala

 Mary Rose

Graham Thomas (David Austen ruža)

 Ladolež koji se pružao do krova je nakon jedne oluje pao, nakon čega sam ga isekla i ostavila da se ponovo pruža

Bašta početkom avgusta

Svakoga dana bašta je sve lepša i šarenija, biljke sve gušće...

Cinije u bašti za leptire...

 Ladolež se pruža dužinom stubova terase, u podnožju stubova se šarene muškatlovi i cinije

Fairy garden, bašta za vile i vilenjake

Bašta u kojoj povremeno pomažem ima malu baštu za vile, ili fairy garden. Bašta za vile je mali deo bašte predviđen za decu, koja tu mogu da se igraju ali i istovremeno nauče da neguju biljke. Naravno, u ovoj bašti takođe žive vile i vilenjaci, pa bašta mora da se pazi i neguje:)

 Bašta je uzdignuta tako da je prilaz moguć sa svih strana i time je olakšano održavanje bašte

Prednji deo bašte, pun zelenila u kome se skriva kućica od drveta sa crvenim vratima

Kućica od drveta je u stvari stari, osušeni panj

Kamene stazice vode do crvenih vrata

Srednji deo vilinske bašte sa farmom

Crvena kućica, okružena drvećem, žbunjem i cvećem

Prilaz kućici okružen plavim cvećem (lobelia)

Drvena ljuljaška sa drvetom i rozim ružama

Štala za domaće životinje, sa drvenom vetrenjačom

Drvena ogradica okružuje domaće životinje

Zadnji deo bašte za vile sa jezercetom

Jezerce, okruženo velikim žbunom (bosiljak) i plavom lobeliom

Bašta za vile je baš kao iz bajke. Oduševila sam se dizajnom bašte, kao i svim detaljima u bašti: minijaturnim saksijama, stolicama za sedenje, mostićima, kao i kućicama za ptice. Prošlog utorka kada sam došla da pomažem u bašti pričala sam sa jednom od žena koju tu baštu održava. Minijaturno drveće je bonsai, koje pred zimu moraju izvaditi iz bašte jer neće preživeti niske temperature. Roze ruže su minijaturne, kao i jelke posađene nadomak ljuljaške. Umesto trave stavljena je mahovina. Bašta je rađena sa ljubavlju,što se vidi po svim osmišljenim detaljima. Pravi mali raj za decu ali i odrasle...

Moja bašta

Bašta je sada mnogo zelenija i veselija... ladolež se pruža do krova kuće, žute i narandžaste kadivice krase prednju baštu, dok se muškatlovi ređaju u nizu ispod terase. Bašta za leptire se polako popunjava sa šarenim cvetovima cinije...

Prednja bašta

Ladolež dopire do krova kuće

Terasa sa hortenzijom, petunijama i visećim muškatlovima koji su napokon cvetali

Slap belih petunija

Roze petunije sa crvenim muškatlovima i žutim dalijama

Angelonia sa kadivicama

Prkos i kadivice oko poštanskog sandučeta

Cinije, rudbekia i letnji jorgovan u bašti za leptire

Muškatlovi sa cinijama i ladoležom ispod terase u zadnjem delu dvorišta (muškatlovi su gajeni iz semena i svi su pastelnih boja)

Ovo leto temperature u Ajovi su stalno preko 30 Celzijusovih stepena. Ovih dana dostižu i do 40 stepeni. Pored svakodnevnog zalivanja, sve biljke u saksijama prihranjujem jednom nedeljno a bastu na svake dve nedelje. Muškatlovi su biljke kojima treba dosta hranljivih materija i sa ovim svakodnevnim zalivanjem neophodno ih je prihranjivati jednom nedeljno, jer se hranljive materije ispiraju iz zemljišta (ne moja mudrost, nego preporuka iz knjiga, kao i iz predavanja jedne žene koja redovno gaji biljke u saksijama).
Ove godine zbog blage zime u mojoj bašti ima dosta gusenica koje uglavnom napadaju muškatlove. Pored gusenica ima i japanskih buba, koje stalno nalazim na cinijama, ali i na ružama. Na žalost, svo cveće sam morala da prskam sredstvima protiv insekata, jer nisam mogla drugačije da se izborim sa njima.

Ovog proleća sam zasadila pet ruža, sve iz kolekcije David Austen: Golden Celebration, Graham Thomas, Gertrude Jekyll, Mary Rose i Brother Cadfael. Sve ruže su se primile i ove godine i cvetale.

Graham Thomas

Gertrude Jekyll

Mary Rose

Amalfi

Amalfi je grad u Italiji, na obali Mediterana izgrađen na liticama stena. Neverovatna je sama činjenica da su se ljudi uopšte naselili u takvom kršu a još zanimljivije koliko je taj deo izgrađen i gusto naseljen. Na obroncima ogromnih stena kuće su načičkane jedna do druge.

Kuće po obroncima planine, iznad kojih se nalazi drveće limuna

Putevi ovog grada vijugaju po planini, uzani sa niskim ogradama, po kojima Italijani voze veoma brzo. Pešačke staze ne postoje tako da je često najsigurniji transport auto ili autobus.

Na ravnim krovovima kuća nalaze se garaže i odatle često vode stepenice ka ulazu kuće. Stepenice su naravno na sve strane, i prilaz plaži na koju smo mi išli je imao 464 stepenika!

 Pogled na plažu sa vrha litice

464 stepenika do plaže

Šljunkovita plaža sa čistom i prozirnom vodom

Brodići dovoze putnike iz drugih delova grada

U Amalfiju se dosta gaji limun (kao i na ostrvu Capri), tako da je drveće limuna razasuto po obroncima planina.

Drveće limuna na terasi hotela

Centar Amalfija je izgrađen pri obali mora, sa uskim, popločanim ulicama koje vode ka unutrašnjosti planina.

Uske uličice Amalfija, sa suvenirima za prodaju su na svakom uglu

Trg u centru Amalfija