Leto se bliži...

Proleće je na izmaku i s nestrpljenjem očekujem moje omiljeno godišnje doba. Iako se uvek radujem proleću i prvim toplim, sunčanim danima, prvim izniklim ljubičicama, leto je godišnje doba kome se uvek najviše radujem.

Dogwood u punom cvatu 

U kuhinji se šarenilo od cveća koje sam brala po naselju...
Svaki dan se iz kuhinje čuje glas "kukafice", sata na zidu koji otkucava sate po nekom svom rasporedu, poput pop Ćirinog sata iz moje omiljene knjige...

"... - Oho! - čudi se pop Spira. - Kol'ko to izbi? - Sedamnaest, ali to je upravo dvanaest...morate uvek pet opcigovati - veli pop Ćira - pa je onda taman toliko sati.
- Pa pre ste opcigovali četir -
- The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako počo pa šta mu znate? - veli pop Ćira..."

Tako i naš sat. Kad god ga čujemo da otkucava ceo čas, uvek dobro pogledamo gde su kazaljke, jer znamo da je oman'o.  Doduše, bar nas upozori da će za nekih 45 minuta biti na primer 5 sati.

Orhideje su ove godine napokon bile načičkane cvetovima, i to su uglavnom bile zaostale grane, iz kojih su isterali novi izdanci.

Kad dođe proleće, počinje i obilazak rasadnika.

i uređenje terase i bašte...

Ove godine jeleni nisu poštedeli puno biljaka u prednjoj bašti. Pored ruža, koje ne mogu da procvetaju, jer im pojedu pupoljke, sada jedu i hortenzije, virak, a probali su i listove margareta, kada su iznikli. Zbog toga su moji momci napravili drvene saksije za terasu, da bar tu imamo šarenila. Ali, kako nam divljina ne da predaha, veverica se okomila na saksije i svaka dva tri dana, izbaci zemlju iz neke saksije. Verovatno pokušava da sakrije hranu za zimu. Da ne preskočim da pomenem da se cela porodica veverica uselila na krov garaže i kuhinje, da se gušteri redovno sunčaju na terasi...
Nikada do sada nisam živela u delu gde je divljina nadomak praga kuće. Iako odrasla na selu, jedine divlje životinje su bili miševi po kotobanjama i zmije koje bi mi nekad preprečile put na ulazu u dvorište, ali i to je bilo samo par puta.

Ali, leto je tu, i to je najvažnije...

Malo o cveću i bašti...

Sredinom januara sam sklonila sve novogodišnje i Božićne ukrase. Iako obožavam novogodišnju dekoraciju kuće, kada poskidam ukrase, kuća deluje osvežena i zasija.

Kućne biljke počinju da cvetavaju.  Procvetala je bela orhideja.

 Muškatl koji sam jesenas unela u kuću je napokon procvetao.

Ljubičice na prozoru stalno izbacuju cvetove. Kuhinja je osunčana i puna cveća.

Prošle godine, u junu sam prekinula pisanje bloga. Kada dođe leto, mrzi me da sednem ispred kompjutera i  posvetim vreme pisanju bloga. Tako sam propustila da na blog postavim slike bašte i cveća na terasi. Isto tako sam preskočila da napišem ponešto i o putovanjima te godine, i o izletima.

Zbog drveća, koje okružuje naše dvorište, bašta nije imala dovoljno sunca i mnoge biljke su se izdužile. Ali smo ipak imali dovoljno paradajza i krastavaca da ih nismo morali kupovati.

Tikvice su slabo davale plodove i ubrali smo tek toliko da probamo kakvog je ukusa ovo povrće gajeno u našoj bašti.

Cveće u bašti je slabo napredovalo, isto zbog nedostatka sunca. Jedino je kosmos bio bujan, ali isto nekako izdužen i pomalo neuredan.

Slatki grašak je predivno mirisao ali imao malo cvetova.

Bašta kao celina nije izgledala ništa posebno, jer bašta sa povrćem nikada ne može biti lepa kao bašta sa cvećem. Ovog proleća ćemo baštu ponovo preorganizovati i srediti.

Cveće na terasi nisu zaklanjale krošnje drveća i imalo je dovoljno sunca,

Muškatlovi i petunije su preovladavali u saksijama na terasi.

Nadam se da ova zima neće biti duga i hladna, jer mi već nedostaju topli dani i boravak u bašti...

U mojoj kuhinji

Danas popodne je počela vejavica. Najavljuju nam oko 15 centimetara. Čak i nekoliko centimetara u ovim brdovitim delovima nisu nimalo zabavni kad je vožnja u pitanju.

U ove zimske dane dosta vremena provodim u kuhinji. Prozori moje kuhinje su okrenuti ka južnoj strani i dovoljno je samo malo sunca da bude svetlo i toplo. Kako su neke biljke procvetale, ponekad deluje kao da je već došlo proleće.

Narandžino drvo koje sam dobila na poklon je pre nekoliko nedelja izbacilo pupoljke i sada se polako otvaraju i prvi cvetovi. Nikada do sada nisam videla cvet narandže. Miris cveta narandže me podseća na miris plumerije.

Afričke ljubičice su skoro stalno u cvatu. Prošlo leto su privlačile i kolibrija koji je dolazio u obilazak cveća na terasi. Doleteo bi do prozora u kuhinji ispod koga se nalaze ljubičice, zastao na trenutak u vazduhu dok su mu krila i dalje  neumorno mahala i onda brzo odleteo.

Pored ljubičica na prozoru su i pelceri muškatlova koje držim u tegli sa vodom da puste korenje.
Svake jeseni, kada najave prvi mraz, sačuvam nekoliko lepših muškatlova i ostavim ih preko zime u podrumu. Pre nego što ih unesem u kuću, promenim im zemlju u saksiji da budem sigurna da nema nepoželjnih buba.
U januaru i februaru počnem da otkidam pelcere muškatlova i stavljam u vodu. Kada puste korenje, sadim ih u manje saksije. Na taj način svake godine imam mlade muškatlove i čim dođe proleće iznosim ih na terasu.
Ove godine planiram da gajim i povrće. Biće to prvi put i zaista ne znam odakle da počnem. Moji momci su od dasaka napravili tri velike leje u koje ćemo ubaciti zemlju i gajiti paradajz, papriku, krastavce, poneku začinsku biljku, neven, lavandu...  Najveći problem su mi jeleni, kojih ima dosta u ovom delu Mizurija. U našem naselju ograde nisu dozvoljene i jedini način da zaštitim moju baštu je da podignem malu ogradu oko leja, i preko toga zategnem plastičnu mrežu.

Decembar i januar su mi neuobičajeno brzo prošli. Obično mi se januar oduži i ne mogu da sačekam proleće i lepo vreme. Ovog puta nisam imala taj problem... možda zato što sam radila ručne radove...

Okrugli podmetač sam radila bez šeme, isprobavajući različite bodove. Napravila sam nekoliko i jedan ostavila sebi. Šemu sam zapisala ali ovih dana treba da napravim bar još jedan podmetač da bih proverila da li je sve korektno. Nadam se da ću u jednom od narednih postova postaviti ovu šemu.

Kada sneg počne da veje, ne mogu da odolim da ne napravim neki kolač, slano pecivo, hleb... Hleb ne kupujemo već nekoliko godina, nego ga pravim tri do četiri puta nedeljno. Ponekad se desi da kupimo hleb i onda ga stalno upoređujemo sa domaćim hlebom. Godinama sam koristila recept za hleb koji sam dobila od prijateljice. Recept je odličan i veoma jednostavan jer se mesi u mašini za hleb, a ispeče u rerni. Onda smo se zasitili tog hleba i probala sam neke druge recepte.

Na blogu Down to Earth sam naišla na recept za hleb, koji je objavljen 2006.godine u New York Times. Hleb je sjajan. Jedini je problem što testo mora da odstoji bar 12 sati, tako da ako se ne setim da hleb zamesim uveče, moram nešto drugo da napravim. Recept ću prevesti i napisati ceo proces ako neko želi da proba. Za pečenje je obavezna posuda koja se zove "dutch oven" ili metalna posuda sa poklopcem.

 "Dutch oven", posuda u kojoj se peče hleb


Hleb

3 šolje (od 250ml) brašna
1/4 kašičice suvog kvasca
1 + 1/2 kašičice soli
400 ml vode

U veću posudu pomešati brašno, kvasac i so i dodati vodu. Dobro izmešati, pokriti celofanom, pa običnom kuhinjskom krpom i ostaviti da odstoji 14-18 sati. Ponekad je dovoljno ostaviti i 12 sati. Ako su se na površini pojavili mehurići testo je spremno. Ja obično zamesim testo uveče pred spavanje i sledeći dan oko podne ga pečem.

Nakon 12 i više sati, izvaditi testo iz posude i staviti na podlogu posutu brašnom. Testo će biti prilično lepljivo i treba dodati brašna samo toliko da se testo ne lepi za prste. Premesiti testo par puta (bukvalno ga preklopiti par puta), pokriti ga celofanom i krpom i ostaviti oko 15 minuta.
Nakon 15 minuta ponovo premesiti testo i oblikovati kao loptu. Uzeti pamučnu kuhinjsku krpu, posuti brašno po njoj i rasporediti ga tako da bude debeo sloj brašna na krpi. Jako je važno da se stavi dovoljno brašna, jer je testo prilično lepljivo i kada naraste zalepiće se za krpu. Staviti oblikovano testo na jedan deo krpe i drugim delom ga poklopiti (i taj deo krpe mora da se pospe brašnom) i ostaviti 2 sata da naraste.
Pola sata pre nego što je testo spremno, uključiti rernu na 420F/215C i odmah ubaciti posudu sa poklopcem da se zagreva. Kada je rerna spremna rukavicama (PAŽLJIVO!) izvaditi posudu iz rerne, skloniti poklopac i ubaciti testo iz krpe u posudu za pečenje (polako uzeti testo sa krpe,u slučaju da se zalepilo).  Malo prodrmati posudu (rukavice su obavezne!) da se testo rasporedi, poklopiti posudu i peći oko 30 minuta. Nakon 30 minuta, skloniti poklopac sa posude i posudu vratiti u rernu. Peći još nekih 10 do 15 minuta u otvorenoj posudi ili dok korica ne dobije braonkastu boju.
U receptu na sajtu se preporučuje temperatura rerne od 450F/230C ali kod mene je 420F/215C bilo dovoljno.
Kada je hleb pečen, izvaditi ga iz posude i ostaviti da se ohladi.
Posuda za pečenje će biti jako, jako vruća i važno je ne zaboraviti koristiti rukavice.

 Sveže ispečen hleb ima krckavu koricu dok je unutrašnjost šupljikava i meka

Svežem hlebu, tek izvađenom iz rerne je teško odoleti...

Cveće u bašti i na kuhinjskom prozoru

Kiše neprestano liju u našem delu sveta. Vikend je bio hladan, podsećao je na aprilske dane. Ali početkom nedelje sunce je ponovo ogrejalo tako da moje biljke u bašti i dalje napreduju.

Zazeleneo se koreopsis, ukrasna hajdučka trava, ruže, margarete i vrkuta (nadam se da nisam pogrešila naziv, u pitanju je Alchemilla vulgaris). Ostali su poluosušeni listovi tulipana među kojima su petunije i angelonia.

Ove godine Gertrude Jekyll ruža (iz kolekcije David Austin) je veoma bujna, sa dosta pupoljaka. Pošto sam planirala da je gajim kao puzavicu, u proleće sam ostavila samo 3 do 4 velike grane (njih sam skratila 1/3 od ukupne visine) i sve ostale grančice isekla. Kada je ove godine napokon otoplilo oko svih ruža sam dodala zemlju koju sam kupila u jednom baštenskom centru. Zemlja je imala dodat humus i još nešto što mogu da preskočim da pomenem (veoma hranljivo za biljke ali ne baš prijatnog mirisa).  Iznenadila sam se koliko su ruže ove godine bujne i pune pupoljaka. Ovu ružu, kao i ostale David Austin ruže, sam posadila prošle godine. Oko Gertrude Jekyll ruže se uvija klematis belih cvetova, koji tek treba da procveta kao i margarete koje su sad u punom cvatu.

Ruža Gertrude Jekyll prošle godine

 Margarete se raduju suncu

 Afričke ljubičice na kuhinjskom prozoru

O afričkim ljubičicama i njihovoj nezi sam pisala u jednom od ranijih postova (ovde). Imala sam više od pet biljaka ali sam na kraju ostavila samo ove tri, zbog "gužve" na prozoru. Ljubičice su uglavnom stalno u cvatu jer ih prihranjujem skoro svake dve nedelje.

Ljubičica u plavoj saksiji je stara oko deset godina i nju sam preko listova rasadila i dobila ostale  biljke. Pored orhideja, ljubičice su jedine biljke koje cvetaju u toku zime i svako jutro me obraduju svojim cvetovima.

Nega orhideja

Orhideje gajim više od pet godina i definitivno imam još toliko toga da naučim, ali možda će neki od saveta u ovom postu pomoći onima koji tek počinju da gaje orhideje. U ovom postu ću napisati neke osnovne stvari o nezi orhideja, kojih pokušavam da se pridržavam.

Prošlogodišnje orhideje u cvatu

Jedna od važnijih stvari kod orhideja jeste količina svetlosti kojima su izložene. Za orhideje preporučuju dosta svetlosti ali ne direktne. Moje orhideje stoje na istočnom prozoru gde ujutro imaju skoro direktnu svetlost. Napisala sam skoro direktnu svetlost, jer je ispred prozora smeštena terasa.

Orhideje na prozoru

Terasa ispred prozora na kome stoje orhideje

Ako u hladnijim danima otvarate prozore u čijoj blizini stoje orhideje, morate ih skloniti na zaštićeno mesto. Moja prijateljica je imala takvu situaciju i posledica promaje je bila da su orhideji naglo opali svi cvetovi.

Moje orhideje obično cvetaju sada, u januaru pa sve do marta.

Ove godine, bela orhideja u cvatu

Kada opadne i poslednji cvet sa grane, ostavim grane da se osuše pre nego što ih isečem. Povremeno se desi da se gornji deo grane osuši ali donji deo ostane zelen i iz te grančice izbija novi izdanak sa cvetovima.

Prošle godine kod ove orhideje je izbila nova grančica na upola sasušenoj grani 

Svake godine, nakon što su orhideje završile cvetanje promenim zemlju u saksijama. Naravno u pitanju je specijalna mešavina zemlje i komadića drveta. Pri presađivanju obično isečem staro, osušeno korenje.

Što se tiče zalivanja, korenje orhideje ne voli da stoji u vodi, tako da je potrebno sačekati da prođe određeno vreme između dva zalivanja. Ali orhideje vole vlažnost u vazduhu, tako da ako je suviše suv vazduh (naročito sada zimi zbog grejanja), trebalo bi ih povremeno prskati običnom vodom.
Orhideje bi trebalo prihranjivati svake dve nedelje (najsigurnije je pridržavati se uputstva na sredstvu za prihranjivanje), ali ja moram da priznam da jednostavno zaboravim i prođe mnogo više vremena. To se definitivno odrazi na cvetanje. Prošle godine kada sam pazila da orhideje budu prihranjene, nagradile su me lepim cvetovima. Ove godine su cvetale  samo dve orhideje od četiri koliko ih imam. Kada prihranjujem orhideje, obično isprskam vodu sa sredstvom po listovima i zalijem biljku u saksiji.
Kada sam slušala neko predavanje o nezi kućnih biljaka, predavač koji je sam ljubitelj orhideja je naglasio da i orhideje i ostalo kućno cveće prihranjuje jednom nedeljno, ali u mnogo blažoj koncentraciji nego što je napisano na uputstvu sredstva.

Prošlogodišnje roze orhideje

Orhideje i čaj

Više o nezi orhideja u ovom postu

Kada prođu novogodišnji i Božićni praznici, polako mi je već dosta zime i ne mogu da dočekam proleće i šarenilo u mojoj bašti. Hladni januarski dani (sada i bez snega, jer se već sav otopio), smetaju mi sve više. Jedino cveće koje trenutno cveta u mojoj kući su orhideje. Ali za razliku od prošle godine, kada su sve orhideje procvetale, sada je samo bela orhideja u cvatu, i još jedna orhideja je na putu da cveta.

Prošlogodišnje orhideje u punom cvatu  

Ove godine bela orhideja je otvorila svoje prve cvetove

Pored cveća, u ovim zimskim danima topao čaj je nešto što mi uvek popravi raspoloženje. Pogotovo čaj iz šoljice na kojoj je cveće u bodu pokrstice. Ovo je jedna od mojih omiljenih šolja za čaj.

Nađena u jednoj antikvarnici, ova šolja mi uvek izmami osmeh na lice.