Praznici

Decembar je pri kraju i dolazi Nova godina. Godina je nekako proletela.

Već sredinom novembra sam počela da dekorišem kuću za novogodišnje i Božićne praznike. Ove godine sam želela da imamo pravu jelku u kući, da cela kuća zamiriše. 

Kada naiđu ovi zimski praznici, uvek tražim ideje za dekoraciju. Prelistvajući stari broj Victoria časopisa, naišla sam na članak o ukrasima koje proizvodi nemačka kompanija Inge-Glas. Ukrasi su me podsetili na one ukrase koje smo nekada davno brat i ja stavljali na jelku.

Slike su iz časopisa Victoria Novembar Decembar 2010.godine

Kako su dovoljne sitnice da nas vrate u detinjstvo i podsete na lepe trenutke... Gledajući slike odlutala sam u prošlost. Brat i ja nismo imali puno ukrasa. Nama su bili lepi. Sećam se da su bili strašno krhki. Morali smo da pazimo kako ih stavljamo jer čim bi koji ispustili, razbio bi se u paramparčad. Svaki je bio uvijen u tanki papir i imao je odgovarajuće mesto u kutiji. 

Sećam se da smo nakon praznika ukrase vraćali u kutiju i mama je kutiju ostavljala u gornje delove ormana. Jedne godine kada sam kao i obično švrljala po ormanima, tražeći nešto novo što bih mogla iseći i prekrojiti (uglavnom sa neuspehom), dohvatila sam neku kutiju i pokušavajući da saznam šta je unutra, dobro je prodrmala. Kada sam bolje pogledala, videla sam da je kutija sa ukrasima. Otvorila sam kutiju i videla da sam razbila jedan ukras. Brzo sam vratila kutiju nazad.
Ono malo ukrasa što je na kraju ostalo, nasledio je moj brat, ali su se ukrasi tako krhki jedan po jedan polako razbijali, dok kutija nije ostala prazna.

I naravno kada se približi Nova godina i Božić, počinje i pravljenje kolača. Pokušavam da nađem recepte starih kolača: vanilica, šapica, medenjaka... Moj sin ih voli, a mene podsete na moje detinjstvo.

Moja baba sa mamine strane je pravila najbolje šapice koje sam ikada jela. Bile su sa medom i što su duže stajale, bivale su sve bolje. Pred svaki Božić odlazila bih kod nje i ona je uvek imala spremne šapice i to samo za mene. Na žalost, kako to često biva, recept nije niko zapisao i sada možemo samo da uzdišemo i pričamo kakve su dobre šapice bile.

Iako pokušavam da se setim ljudi i događaja iz detinjstva, to su samo momenti koje pamtim, retko kada nešto više. Volela bih da imam bar te stare recepte kolača da me kada ih napravim, za trenutak vrate u detinjstvo.