5/29/2014

Šareni kukičani pokrivač


Završila sam kukičani pokrivač za moju nećaku. Kada sam ga stavila na terasu da ga slikam, prosto sam poželela da ga zadržim za sebe. Međutim, kada sam pomenula mojoj maloj gospođici, odlučno je rekla da ne mogu. Čini mi se da ću morati napraviti jedan pokrivač i sebi.

Pokrivač je rađen kao veliki granny square.



























5/27/2014

Šetnja kroz baštu nakon kiše

Cela prošla nedelja je bila topla tako da je u bašti sve bujno i zeleno. Juče je pala dobra kiša, tako da jutros nisam morala da je zalivam, nego samo prošetam i proverim da li su biljke zdrave. Krompir i paradajz polako napreduju...

Salata je već velika i polako je vadim i pravim mesta za drugo povrće. Pre dve nedelje je zasađena i vinova loza. Između čokota loze sam ubacila paradajz, papriku i krastavce da popune prostor.


Paradajz je izbacio prve cvetove.


Grašak uveliko cveta i polako stvara i mahune.
























Borovnice polako sazrevaju...



Primetila sam da mojoj bašti nedostaju boje, pa sam počela da sadim i cveće. Posadila sam mačju nanu koju jeleni izbegavaju a ja je volim u buketima. Prilično brzo se širi, cveta dva puta u toku leta i privlači pčele.

Procvetala je i prva ruža. Jedna od onih koje sam prebacila iz prednjeg dvorišta, gde su je jeleni toliko jeli da sam prošle godine uspela samo jedan pupoljak da uberem i vidim koje je boje.

Oleander na terasi je u punom cvatu.

Na terasi je malo šarenije, jer petunije uveliko cvetaju.


Kako mi je nedostajalo šarenilo, na terasi sam pored cveća dodala detalje različitih boja.























Za moju omiljenu fotelju sam sašila cvetne jastuke. Prvi put sam probala da iskukičam ivicu šivenog jastuka. Prilično je jednostavno i oduševljena sam koliko je taj mali detalj ulepšao ceo jastuk.























I napokon prvi buketi cveća iz moje bašte...





5/15/2014

Botanička Bašta

Prošle godine smo prvi put išli u Botaničku Baštu u St.Louis. Bio je avgust. O toj poseti sam pisala u januaru ove godine (ovde).

Prošli vikend smo ponovo otišli da vidimo kako bašta izgleda u proleće. Doduše, još jedan veliki razlog je bio i sladoled. U okolini Botaničke Bašte nalazi se deo grada naseljen Italijanima i moji momci su hteli da probaju gelato. Tako da je ovog puta inicijativa da se ide u baštu potekla od muške strane.

Bez puno reči šetnja po Botaničkoj Bašti...




Kuća na ulazu u Botaničku Baštu koja je ranije bila rezidencija direktora bašte.

Mauzolej ili kapelica u kojoj je sahranjen Henry Shaw, engleski biznismen koji je kuću i baštu ostavio na raspologanju gradu.



Country house ili seoska rezidencija koja je na samo par stotina metara udaljena od glavne kuće (koja nije otvorena za posetioce).

Ovog puta je seoska rezidencija bila otvorena. Henry Shaw nije imao porodicu, niti naslednike i živeo je u ovoj kući sa poslugom i pomoćnicom koja se starala o njemu.


Spavaća soba u kojoj su cvetne tapete.






 Japanska bašta koja je uvek smirujuća...






 U jezeru japanske bašte su ribe koje posetioci vole da hrane i koje su uvek atrakcija za decu.























Ribe su prilično uhranjene...

 Same se približavaju mostu i otvaraju usta, očekujući hranu...



 Deo bašte u kojoj se nalazi vinograd ali i povrtnjak...























Nakon šetnje po bašti, svratili smo na gelato da se rashladimo...

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...