Pre dve godine, krajem leta sam prvi put posadila rusku žalfiju u baštu. Biljka je imala 4 do 5 grančica visokih oko 40-tak cm. Dve biljke sam posadila u sredinu bašte, ispred ehinacee. Tada još nisam obraćala pažnju na neke stvari, niti znala puno o cveću (proces koji nikada ne staje, još puno toga ima da se uči). Prošlog leta, kada se biljka stabilizovala, razgranala se i narasla skoro do 1m visine. Iako je ehinacea prilično narasla, ruska žalfija je zaklonila poput zavese. Dve biljke ruske žalfije su bile dovoljne da popune prostor u mojoj maloj bašti.
Čest problem baštovana, kako se navodi u svim knjigama o baštovanstvu je što su bašte obično lepe u junu i julu. Tada većina biljaka cveta. Nakon toga bašta postane otužna, bez šarenila. Taj problem može da se reši sađenjem ruske žalfije, koja cveta negde u avgustu i tada privlači i pčele koje neumorno zuje u potrazi za nektarom. Izgledom pa i mirisom podseća na lavandu, iako joj je miris mnogo oštriji i oporiji od lavandinog mirisa. Izuzetno je otporna na sušu.
U jesen, kada sam pripremala baštu za leptire, jednu biljku ruske žalfije sam izvadila i presadila u tu baštu. Kada sam htela da prebacim drugu biljku ruske žalfije u neki drugi kutak bašte, biljka se prepolovila na dva dela. Ostaje mi da sačekam još mesec-dva i vidim da li su se oba dela ove biljke primila.
Ruska žalfija pored ehinacee i letnjeg jorgovana, u bašti za leptire
Još jedna velika prednost ruske žalfije je što je jeleni ne podnose. Jeleni imaju veoma izoštreno čulo mirisa i biljke jakih mirisa izbegavaju da jedu. Naša kuća se graniči sa njivama i šumama i ponekad se desi da imamo te izelice u bašti.
Srndaći u susedovom dvorištu
U baštama ispred kuće, rusku žalfiju je najbolje posaditi u pozadini, gde izgleda poput ljubičaste, čipkane zavese (prošlogodišnje iskustvo me je ubedilo u to). Ispred nje mogu da se zasade niže biljke ili visoke biljke stabljastog izgleda poput ehinacee ili visokih cinija (lepi Gliša).
Ehinacea u punom cvatu, privlači leptire
U lejama cveća, koja stoje poput ostrvaca u travnjacima ova biljka zbog svoje visine (raste do nekih 120cm visine) i razgranatosti lepo izgleda u sredini leja, okružena nižim biljkama.
Ruska žalfija sa crvenim salvijama, petunijama i kadivicom
Čest problem baštovana, kako se navodi u svim knjigama o baštovanstvu je što su bašte obično lepe u junu i julu. Tada većina biljaka cveta. Nakon toga bašta postane otužna, bez šarenila. Taj problem može da se reši sađenjem ruske žalfije, koja cveta negde u avgustu i tada privlači i pčele koje neumorno zuje u potrazi za nektarom. Izgledom pa i mirisom podseća na lavandu, iako joj je miris mnogo oštriji i oporiji od lavandinog mirisa. Izuzetno je otporna na sušu.
U jesen, kada sam pripremala baštu za leptire, jednu biljku ruske žalfije sam izvadila i presadila u tu baštu. Kada sam htela da prebacim drugu biljku ruske žalfije u neki drugi kutak bašte, biljka se prepolovila na dva dela. Ostaje mi da sačekam još mesec-dva i vidim da li su se oba dela ove biljke primila.
Ruska žalfija pored ehinacee i letnjeg jorgovana, u bašti za leptire
Još jedna velika prednost ruske žalfije je što je jeleni ne podnose. Jeleni imaju veoma izoštreno čulo mirisa i biljke jakih mirisa izbegavaju da jedu. Naša kuća se graniči sa njivama i šumama i ponekad se desi da imamo te izelice u bašti.
Srndaći u susedovom dvorištu
U baštama ispred kuće, rusku žalfiju je najbolje posaditi u pozadini, gde izgleda poput ljubičaste, čipkane zavese (prošlogodišnje iskustvo me je ubedilo u to). Ispred nje mogu da se zasade niže biljke ili visoke biljke stabljastog izgleda poput ehinacee ili visokih cinija (lepi Gliša).
Ehinacea u punom cvatu, privlači leptire
U lejama cveća, koja stoje poput ostrvaca u travnjacima ova biljka zbog svoje visine (raste do nekih 120cm visine) i razgranatosti lepo izgleda u sredini leja, okružena nižim biljkama.
Ruska žalfija sa crvenim salvijama, petunijama i kadivicom
