Ove nedelje sneg nije padao, ali je dan bio hladan, bez sunca, sa povišenom vlažnošću vazduha koja je pojačavala osećaj hladnoće.
Da bi odagnali osećaj turobnosti koji donosi ovakav dan, otišli smo u Kuću Leptira (Butterfly House), koja se nalazi u blizini naše kuće.
Kuća Leptira ili staklenik se pruža pored zaleđenog jezera i spoljašnje bašte za leptire koja je trenutno prekrivena snegom. Unutar staklenika temperatura od 30C, bujno zelenilo tropskih biljaka i leptiri koji preleću preko naših glava ili se motaju oko naših tela, nam izmamljuju osmehe. Na sve strane klinci stari od dve do šest godina. Malene glave se okreću oko sebe i pogledom prate leptire, neki od njih ushićeni ali neki i uplašeni od lepih, ali neobičnih insekata koji lete na sve strane. Vrteći se oko sebe, pokušavam da snimim leptire koji neumorno lete i neprestano menjaju pravac. Užurbano škljocam kamerom i napravim po desetak snimaka, da bih ustanovila da je na njima ostao samo zamagljeni obris leptirovih krila.
Kuća (ili bolje bašta) Leptira je mala. Dovoljno je par minuta da bi se u potpunosti prehodala. U sredini su mali vodopadi i jezerce, okruženi tropskim vrstama biljaka.
Obris leptira plavih krila uhvaćenih u letu
U brošuri koju smo uzeli u Kući Leptira piše da je leptir plavih krila Morpho peleides, sa Kostarike
Tu je i drvo plumerije koji na sebi nosi poneki beli cvet i oko njega razne vrste meni nepoznatih biljaka iz toplih krajeva.
Dok smo polako šetali, leptiri bi povremeno zastajali na listovima ili cvetovima biljaka i ja bih napokon uspela da napravim neki bolji snimak.
Mali poštar ili Heliconius erato reductimaculata iz Ekvadora
Papirnati zmaj ili Idea leuconoe iz Malezije i Filipina
Na prozoru laboratorije u kojoj se gaje leptiri, stoji niz čaura koje su pretposlednja faza metamorfoze leptira. Pre nego što smo ušli u staklenik, održali su nam malo predavanje kako da se ponašamo. Rekli su da leptir živi nekih 5 do 6 nedelja i da izbegavamo da ih dodirnemo jer svaki naš dodir njihovih krila skida "prašinu" sa njih i skraćuje im ionako kratak život.
Kako je u stakleniku toplo i vlažno, orhideje su u svom najlepšem izdanju.
Većina orhideja su epifiti, što znači da u prirodi rastu pričvršćene za druge biljke. Koren im je u vazduhu, odakle uzimaju vodu i zato im odgovara visoka vlaga u stakleniku. U tropima često rastu na stablima drveća.
Još poneki lep cvet
Nakon obilaska ovog lepog i toplog mesta, vraćamo se kući i trudimo da održimo dobro raspoloženje u ovom tmurnom i sivom danu.
Da bi odagnali osećaj turobnosti koji donosi ovakav dan, otišli smo u Kuću Leptira (Butterfly House), koja se nalazi u blizini naše kuće.
Kuća Leptira ili staklenik se pruža pored zaleđenog jezera i spoljašnje bašte za leptire koja je trenutno prekrivena snegom. Unutar staklenika temperatura od 30C, bujno zelenilo tropskih biljaka i leptiri koji preleću preko naših glava ili se motaju oko naših tela, nam izmamljuju osmehe. Na sve strane klinci stari od dve do šest godina. Malene glave se okreću oko sebe i pogledom prate leptire, neki od njih ushićeni ali neki i uplašeni od lepih, ali neobičnih insekata koji lete na sve strane. Vrteći se oko sebe, pokušavam da snimim leptire koji neumorno lete i neprestano menjaju pravac. Užurbano škljocam kamerom i napravim po desetak snimaka, da bih ustanovila da je na njima ostao samo zamagljeni obris leptirovih krila.
Kuća (ili bolje bašta) Leptira je mala. Dovoljno je par minuta da bi se u potpunosti prehodala. U sredini su mali vodopadi i jezerce, okruženi tropskim vrstama biljaka.
Obris leptira plavih krila uhvaćenih u letu
U brošuri koju smo uzeli u Kući Leptira piše da je leptir plavih krila Morpho peleides, sa Kostarike
Tu je i drvo plumerije koji na sebi nosi poneki beli cvet i oko njega razne vrste meni nepoznatih biljaka iz toplih krajeva.
Dok smo polako šetali, leptiri bi povremeno zastajali na listovima ili cvetovima biljaka i ja bih napokon uspela da napravim neki bolji snimak.
Mali poštar ili Heliconius erato reductimaculata iz Ekvadora
Papirnati zmaj ili Idea leuconoe iz Malezije i Filipina
Na prozoru laboratorije u kojoj se gaje leptiri, stoji niz čaura koje su pretposlednja faza metamorfoze leptira. Pre nego što smo ušli u staklenik, održali su nam malo predavanje kako da se ponašamo. Rekli su da leptir živi nekih 5 do 6 nedelja i da izbegavamo da ih dodirnemo jer svaki naš dodir njihovih krila skida "prašinu" sa njih i skraćuje im ionako kratak život.
Kako je u stakleniku toplo i vlažno, orhideje su u svom najlepšem izdanju.
Većina orhideja su epifiti, što znači da u prirodi rastu pričvršćene za druge biljke. Koren im je u vazduhu, odakle uzimaju vodu i zato im odgovara visoka vlaga u stakleniku. U tropima često rastu na stablima drveća.
Još poneki lep cvet
Nakon obilaska ovog lepog i toplog mesta, vraćamo se kući i trudimo da održimo dobro raspoloženje u ovom tmurnom i sivom danu.