Danas popodne je počela vejavica. Najavljuju nam oko 15 centimetara. Čak i nekoliko centimetara u ovim brdovitim delovima nisu nimalo zabavni kad je vožnja u pitanju.
U ove zimske dane dosta vremena provodim u kuhinji. Prozori moje kuhinje su okrenuti ka južnoj strani i dovoljno je samo malo sunca da bude svetlo i toplo. Kako su neke biljke procvetale, ponekad deluje kao da je već došlo proleće.
Narandžino drvo koje sam dobila na poklon je pre nekoliko nedelja izbacilo pupoljke i sada se polako otvaraju i prvi cvetovi. Nikada do sada nisam videla cvet narandže. Miris cveta narandže me podseća na miris plumerije.
Afričke ljubičice su skoro stalno u cvatu. Prošlo leto su privlačile i kolibrija koji je dolazio u obilazak cveća na terasi. Doleteo bi do prozora u kuhinji ispod koga se nalaze ljubičice, zastao na trenutak u vazduhu dok su mu krila i dalje neumorno mahala i onda brzo odleteo.
Pored ljubičica na prozoru su i pelceri muškatlova koje držim u tegli sa vodom da puste korenje.
Svake jeseni, kada najave prvi mraz, sačuvam nekoliko lepših muškatlova i ostavim ih preko zime u podrumu. Pre nego što ih unesem u kuću, promenim im zemlju u saksiji da budem sigurna da nema nepoželjnih buba.
U januaru i februaru počnem da otkidam pelcere muškatlova i stavljam u vodu. Kada puste korenje, sadim ih u manje saksije. Na taj način svake godine imam mlade muškatlove i čim dođe proleće iznosim ih na terasu.
Ove godine planiram da gajim i povrće. Biće to prvi put i zaista ne znam odakle da počnem. Moji momci su od dasaka napravili tri velike leje u koje ćemo ubaciti zemlju i gajiti paradajz, papriku, krastavce, poneku začinsku biljku, neven, lavandu... Najveći problem su mi jeleni, kojih ima dosta u ovom delu Mizurija. U našem naselju ograde nisu dozvoljene i jedini način da zaštitim moju baštu je da podignem malu ogradu oko leja, i preko toga zategnem plastičnu mrežu.
Decembar i januar su mi neuobičajeno brzo prošli. Obično mi se januar oduži i ne mogu da sačekam proleće i lepo vreme. Ovog puta nisam imala taj problem... možda zato što sam radila ručne radove...
Okrugli podmetač sam radila bez šeme, isprobavajući različite bodove. Napravila sam nekoliko i jedan ostavila sebi. Šemu sam zapisala ali ovih dana treba da napravim bar još jedan podmetač da bih proverila da li je sve korektno. Nadam se da ću u jednom od narednih postova postaviti ovu šemu.
Kada sneg počne da veje, ne mogu da odolim da ne napravim neki kolač, slano pecivo, hleb... Hleb ne kupujemo već nekoliko godina, nego ga pravim tri do četiri puta nedeljno. Ponekad se desi da kupimo hleb i onda ga stalno upoređujemo sa domaćim hlebom. Godinama sam koristila recept za hleb koji sam dobila od prijateljice. Recept je odličan i veoma jednostavan jer se mesi u mašini za hleb, a ispeče u rerni. Onda smo se zasitili tog hleba i probala sam neke druge recepte.
Na blogu Down to Earth sam naišla na recept za hleb, koji je objavljen 2006.godine u New York Times. Hleb je sjajan. Jedini je problem što testo mora da odstoji bar 12 sati, tako da ako se ne setim da hleb zamesim uveče, moram nešto drugo da napravim. Recept ću prevesti i napisati ceo proces ako neko želi da proba. Za pečenje je obavezna posuda koja se zove "dutch oven" ili metalna posuda sa poklopcem.
"Dutch oven", posuda u kojoj se peče hleb
Hleb
3 šolje (od 250ml) brašna
1/4 kašičice suvog kvasca
1 + 1/2 kašičice soli
400 ml vode
U veću posudu pomešati brašno, kvasac i so i dodati vodu. Dobro izmešati, pokriti celofanom, pa običnom kuhinjskom krpom i ostaviti da odstoji 14-18 sati. Ponekad je dovoljno ostaviti i 12 sati. Ako su se na površini pojavili mehurići testo je spremno. Ja obično zamesim testo uveče pred spavanje i sledeći dan oko podne ga pečem.
Nakon 12 i više sati, izvaditi testo iz posude i staviti na podlogu posutu brašnom. Testo će biti prilično lepljivo i treba dodati brašna samo toliko da se testo ne lepi za prste. Premesiti testo par puta (bukvalno ga preklopiti par puta), pokriti ga celofanom i krpom i ostaviti oko 15 minuta.
Nakon 15 minuta ponovo premesiti testo i oblikovati kao loptu. Uzeti pamučnu kuhinjsku krpu, posuti brašno po njoj i rasporediti ga tako da bude debeo sloj brašna na krpi. Jako je važno da se stavi dovoljno brašna, jer je testo prilično lepljivo i kada naraste zalepiće se za krpu. Staviti oblikovano testo na jedan deo krpe i drugim delom ga poklopiti (i taj deo krpe mora da se pospe brašnom) i ostaviti 2 sata da naraste.
Pola sata pre nego što je testo spremno, uključiti rernu na 420F/215C i odmah ubaciti posudu sa poklopcem da se zagreva. Kada je rerna spremna rukavicama (PAŽLJIVO!) izvaditi posudu iz rerne, skloniti poklopac i ubaciti testo iz krpe u posudu za pečenje (polako uzeti testo sa krpe,u slučaju da se zalepilo). Malo prodrmati posudu (rukavice su obavezne!) da se testo rasporedi, poklopiti posudu i peći oko 30 minuta. Nakon 30 minuta, skloniti poklopac sa posude i posudu vratiti u rernu. Peći još nekih 10 do 15 minuta u otvorenoj posudi ili dok korica ne dobije braonkastu boju.
U receptu na sajtu se preporučuje temperatura rerne od 450F/230C ali kod mene je 420F/215C bilo dovoljno.
Kada je hleb pečen, izvaditi ga iz posude i ostaviti da se ohladi.
Posuda za pečenje će biti jako, jako vruća i važno je ne zaboraviti koristiti rukavice.
Svežem hlebu, tek izvađenom iz rerne je teško odoleti...