Nedeljom...šetnja kroz šumu

Naše naselje je u predgrađu St.Louis. Iako je urbanizovano, još uvek se šume protežu svuda oko nas. Pojedini delovi puta u našem predgrađu liče na put koji vodi preko Fruške gore, od Srema ka Novom Sadu. Brda i šume i put koji vijuga.
Kroz naše naselje je napravljena staza za šetnju, koja celom dužinom vodi kroz šumu. Iako su kuće nadomak šume i dalje je divljina i često srećemo različite divlje životinje: jelene, kornjače, veverice. Prošle jeseni smo u šumi sreli armadilo (armadillo). Zimus su se noću čuli kojoti i to ne tako daleko od našeg dvorišta.

Prošle nedelje su padale silne kiše i reka je nabujala.

Odronjavanje zemljišta nakon kiša je staro drveće izvalilo iz korena.

U jesen kada smo se šetali ovom stazom čuli smo šuškanje lišća i naišli na ovo malo stvorenje kako užurbano kopa po opalom lišću. Toliko je bio zauzet da nije obraćao pažnju na nas, iako smo mu prilazili sve bliže i bliže.

Na kraju se armadilo okrenuo da vidi ko je oko njega i ubzo nakon toga odskakutao.

Na kraju staze se nalazi poljana. Tu sam prošle godine naišla na ljubičice i to u novembru kada je bio po koji topao dan.

 Sada su iznikle ali samo listovi bez cvetova.

Kiše koje su prošle nedelje padale, napravile su veliku eroziju po dvorištu, pa čak i u nekim lejama koje smo napravili pored kuće. Grašak je porastao i na par mesta je voda razorila sve oko biljke da se videlo seme iz koga je biljka iznikla.

Proleće je napokon došlo i svuda oko nas su znaci da nam dolazi lepo vreme. Narcisi koje sam posadila na rubu našeg dvorišta prema šumi su izrasli i uskoro će procvetati. Drvo magnolije ispred kuće je procvetalo i predivno miriše. Ova zima je bila jaka i duga, imala sam utisak da proleće neće nikada doći.