Ove postove koje pišem nedeljom popodne sam slučajno započela pre mesec dana kada sam napisala prvi post. Brat mi je rekao da je uživao čitajući ga, jer je post bio relaksirajuci, baš kakva i nedelja kao dan treba da bude. Zato sam odlučila da bar jednom nedeljno, ako u međuvremenu nemam šta drugo da postavim, napišem post u kome ću zapisati šta se izdešavalo u mom malom kutku. Kao neki mali zapis o protekloj nedelji i podsetnik o tome kako napreduje bašta, moje biljke, šta čitam, kuvam ili nalazim zanimljivo...
Napokon je došlo lepo vreme i kod nas. Sunčani, topli dani sa blagim vetrom uz cvrkut ptica koji se čuje iz okolne šume.
Ceo dan smo proveli u dvorištu uređujuci ga i pripremajući sve za sadnju. Nabavili smo reznice grožđa, koje su pustile korenje. Trenutno su posađene u saksije u kojima će boraviti dok ne dođe lepše vreme, kada bi ih trebalo zasaditi u dvorište.
.JPG)
Paradajz polako napreduje, kao i muškatlovi čije pelcere i dalje sadim u saksijice. Salatu sam posadila u dvorište, kao i seme graška i naklijali krompir.
Kako se smenjuju sezone, tako se menja i moja potreba za različitom hranom ili pićem. Kada počne lepše vreme, osetim da mi više ne prija jaka, začinjena hrana nego lakši obroci sa puno povrća. Tada sa polica uzimam neke druge kuvare u kojima tražim inspiraciju za jela.
Pored kuvara, knjige koje ponovo uzimam su knjige o lekovitim biljkama. Imam par omiljenih knjiga o lekovitim biljkama i često ih čitam uporedo. Najviše se vraćam knjizi Marije Treben "Zdravlje iz Božje apoteke", kao i knjigama američke travarke Rosemary Gladstar.
Pre dve-tri godine sam naručila čajeve preko Mountain Rose Herbs i od tada više ne kupujem čajeve u kesicama. Ukus bilo kog čaja, koga naručim preko pomenute kompanije ne može da se poredi sa onima koji se kupuju u supermarketima, u kesicama. O ceni ne moram ni da pričam jer su mnogo jeftiniji. Jedan od mojih omiljenih čajeva, pored uobičajene kamilice i nane je čaj od koprive. Čaj od koprive nema neki poseban ukus (podseća na zeleniš), ali kad god počnem da pijem taj čaj posle par dana osetim promenu u telu. Osećam da imam više energije, da sam svežija. Obično skuvam više od pola litre čaja i pijem u toku dana kad god sam žedna.
Moja ljubav prema biljkama kao i navika da pijem čajeve (mada volim i kafu) potiče iz detinjstva. Moja baba sa mamine strane je svakog leta skupljala lekovite biljke i sušila ih, da bi preko zime od njih kuvala čaj. Iza njene seoske bašte se nalazila poljana, zarasla travom i poljskim cvećem. Obožavala sam tu poljanu ili livadu. I sada kada se negde šetamo ili vozimo bajkovima i naiđemo na livadu sa poljskim cvećem, moram da zastanem i napravim koji snimak.
Livada u Ajovi
Biljke za čajeve smo baba i ja obično skupljale u leto, kada je bio moj školski raspust. Baba me je čekala da dođem da bi zajedno otišle "iza bašte" kako je govorila i naberemo naše biljke. Uglavnom smo brale kamilicu i majčinu dušicu, donosile ih kući i prostirale po novinama da se dobro osuše. Zimi, kada bih došla da prespavam kod moje babe, znala sam da me uvek čeka topao čaj od biljaka koje smo zajedno brale.
Tipično seosko imanje u Sremu, sa ograđenim prednjim i zadnjim dvorištem, kao i baštom na kraju imanja
Sada biljke ne berem u polju (mada bih volela) nego ih naručim preko interneta. Ove godine planiram da u bašti posejem seme nevena jer cvet nevena koristim za pravljenje kreme. U jednom postu ću napisati kako pravim kremu ili mast od nevena, jer je veoma jednostavna za pravljenje i mislim da je vredi imati u kući.
