Nedeljom...u bašti

Dan kada smo stigli s puta je bio prilično hladan da je čak i sneg provejavao, iako je po kalendaru već počelo proleće.
Juče je bilo suviše hladno da bi se išta radilo u bašti ali danas je dan bio odličan, pa smo požurili da ga iskoristimo.
Stigla nam je mreža koju smo planirali da stavimo kao zaštitu oko (preko) bašte. Danas su je moji momci postavili i nadamo se da će uspeti da zadrži jelene i ptice što dalje od biljaka. Moja prva ideja da stavimo malu ogradu oko bašte i preko toga mrežu je bila nemoguća jer je moj muž isplanirao da posadi i vinovu lozu.

Mreža se pruža preko cele površine bašte.
U bašti su spremljene tri drvene leje za povrće, tri leje za vinovu lozu, nekoliko žbunova borovnice.

U bašti je spremna i jedna leja za cveće i posađene dve borovnice.

Paradajz u podrumu napreduje. Žao mi je da se otarasim svih biljaka koje sam posejala tako da ih i dalje gomilam ispod svetla.

Muškatlovi polako cvetaju...

Knjigu "Životinjski Snovi" sam pročitala. Knjige Barbare Kingsolver su uvek zanimljive i nateraju me na razmišljanje. Često uspem i da otplačem jer kod nje nema bajkovitog završetka nego realnih priča sa ponekim tužnim krajem. Ali na kraju uvek postoji nada i optimizam, kao i u životu.

Kako sam knjigu pročitala dok sam bila na odmoru, uzela sam da čitam još jednu, ali ovog puta od drugog autora. Ovu knjigu sam isto čitala ali davno i zaboravila sam mnoge stvari, tako da mi prija da je ponovo čitam. Knjiga je Michael Pollan "The Omnivore's Dilemma" ("Dilema svaštojeda"), koja je pre par godina pokrenula neka pitanja o tome šta prosečan Amerikanac jede. Autor je pokušao da prati put tzv. industrijske hrane od farme do supermarketa, kako se gaji, transportuje, prerađuje. Ali isto tako organski gajene proizvode i lokalne proizvode, one koji ne putuju hiljade milja.
Ne znam da li je ova knjiga prevedena na srpski ali sam našla na internetu da je njegova knjiga "U odbranu hrane" prevedena, koja je isto veoma zanimljiva knjiga. Pollan je novinar tako da njegove knjige o ishrani nisu nerazumljive za nas obične čitaoce, nego čak veoma jednostavno napisane.

Nedeljom...malo o knjigama

Ova nedelja je protekla veoma brzo. Pored uobičajenih poslova vezanih za kuću, priprema za put, presađivanja mojih biljaka i borbe sa jelenima i pticama (neko od njih je krivac što je moja rasada salate nestala), uspela sam da odvojim malo više vremena za čitanje i da napravim kremu od nevena.

Krema od nevena, čiji su sastojci nevenovo ulje i pčelinji vosak

Vreme je pravo prolećno, sunčano, toplo, pomalo vetrovito, idealno za šetnju ili trčanje. Bilo bi lepo napisati i za vožnju bajkom, ali u ovim brdovitim delovima Mizurija, to ide malo teže, pogotovo za mene koja volim ravnicu.

Ovih dana sam napokon počela malo više da čitam. Jedna od književnica kojoj se redovno vraćam i uživam čitajući njene knjige je Barbara Kingsolver. Trenutno čitam njenu knjigu Animal, Vegetable, Miracle - a year of food life po drugi put. Nikada mi se nije desilo da mi se neka knjiga toliko svidela da je čitam po drugi put za samo godinu dana.

Prvi put sam za nju čula od jedne prijateljice kada sam je pitala koja joj je omiljena knjiga ili autor. Rekla je da je Barbara Kingsolver i njena knjiga The Poisonwood Bible (u Srbiji prevedena "Biblija otrovne masline"). Prošle godine sam prvi put uzela jednu od knjiga ove autorke i to The Bean Trees ("Drveće graška"). Nakon toga je došla na red i Animal, Vegetable, Miracle i na kraju "Biblija otrovne masline".

Animal, Vegetable, Miracle je jedina od tih knjiga koja nije novela nego istinita priča o preseljenju ove autorke i njene porodice iz sunčane Arizone, na farmu u Virdžiniji i njihovoj želji da probaju da proizvode sopstvenu hranu.
Priča je zapis o životu na farmi jedne cele godine, o njihovim uspesima i neuspesima u pokušaju da nahrane sami sebe. Knjiga je zanimljiv sklop priča iz njihovog svakodnevnog života, američkoj politici i regulacijama u vezi hrane, biološkim karakteristikama pojedinih biljaka i o njihovom gajenju. Na kraju svakog poglavlja (podeljenih po mesecima) nalazi se par njihovih omiljenih porodičnih recepata. Zanimljiva, neobična knjiga, ali definitivno edukativna i sa puno humora. Ni sama ne znam zašto sam ponovo uzela baš ovu knjigu da čitam (možda su neki od razloga stvari koje me baš interesuju: biljke, ishrana), ali ponovo ne mogu da je ispustim iz ruku. Sledeća na mojoj listi je isto njena knjiga i to Animal Dreams ("Životinjski snovi"). 

Nedeljom...radovi u bašti i lekovito bilje

Ove postove koje pišem nedeljom popodne sam slučajno započela pre mesec dana kada sam napisala prvi post. Brat mi je rekao da je uživao čitajući ga, jer je post bio relaksirajuci, baš kakva i nedelja kao dan treba da bude. Zato sam odlučila da bar jednom nedeljno, ako u međuvremenu nemam šta drugo da postavim, napišem post u kome ću zapisati šta se izdešavalo u mom malom kutku. Kao neki mali zapis o protekloj nedelji i podsetnik o tome kako napreduje bašta, moje biljke, šta čitam, kuvam ili nalazim zanimljivo...

Napokon je došlo lepo vreme i kod nas. Sunčani, topli dani sa blagim vetrom uz cvrkut ptica koji se čuje iz okolne šume.

Ceo dan smo proveli u dvorištu uređujuci ga i pripremajući sve za sadnju. Nabavili smo reznice grožđa, koje su pustile korenje. Trenutno su posađene u saksije u kojima će boraviti dok ne dođe lepše vreme, kada bi ih trebalo zasaditi u dvorište.

Grožđe na tarabi, u jednoj staroj seoskoj kući u Sremu

Paradajz polako napreduje, kao i muškatlovi čije pelcere i dalje sadim u saksijice. Salatu sam posadila u dvorište, kao i seme graška i naklijali krompir.

Kako se smenjuju sezone, tako se menja i moja potreba za različitom hranom ili pićem. Kada počne lepše vreme, osetim da mi više ne prija jaka, začinjena hrana nego lakši obroci sa puno povrća. Tada sa polica uzimam neke druge kuvare u kojima tražim inspiraciju za jela.

Pored kuvara, knjige koje ponovo uzimam su knjige o lekovitim biljkama. Imam par omiljenih knjiga o lekovitim biljkama i često ih čitam uporedo. Najviše se vraćam knjizi Marije Treben "Zdravlje iz Božje apoteke", kao i knjigama američke travarke Rosemary Gladstar.

Pre dve-tri godine sam naručila čajeve preko Mountain Rose Herbs i od tada više ne kupujem čajeve u kesicama. Ukus bilo kog čaja, koga naručim preko pomenute kompanije ne može da se poredi sa onima koji se kupuju u supermarketima, u kesicama. O ceni ne moram ni da pričam jer su mnogo jeftiniji. Jedan od mojih omiljenih čajeva, pored uobičajene kamilice i nane je čaj od koprive. Čaj od koprive nema neki poseban ukus (podseća na zeleniš), ali kad god počnem da pijem taj čaj posle par dana osetim promenu u telu. Osećam da imam više energije, da sam svežija. Obično skuvam više od pola litre čaja i pijem u toku dana kad god sam žedna.

Moja ljubav prema biljkama kao i navika da pijem čajeve (mada volim i kafu) potiče iz detinjstva. Moja baba sa mamine strane je svakog leta skupljala lekovite biljke i sušila ih, da bi preko zime od njih kuvala čaj. Iza njene seoske bašte se nalazila poljana, zarasla travom i poljskim cvećem. Obožavala sam tu poljanu ili livadu. I sada kada se negde šetamo ili vozimo bajkovima i naiđemo na livadu sa poljskim cvećem, moram da zastanem i napravim koji snimak.

Livada u Ajovi

Biljke za čajeve smo baba i ja obično skupljale u leto, kada je bio moj školski raspust. Baba me je čekala da dođem da bi zajedno otišle "iza bašte" kako je govorila i naberemo naše biljke. Uglavnom smo brale kamilicu i majčinu dušicu, donosile ih kući i prostirale po novinama da se dobro osuše. Zimi, kada bih došla da prespavam kod moje babe, znala sam da me uvek čeka topao čaj od biljaka koje smo zajedno brale.

Tipično seosko imanje u Sremu, sa ograđenim prednjim i zadnjim dvorištem, kao i baštom na kraju imanja

Sada biljke ne berem u polju (mada bih volela) nego ih naručim preko interneta. Ove godine planiram da u bašti posejem seme nevena jer cvet nevena koristim za pravljenje kreme. U jednom postu ću napisati kako pravim kremu ili mast od nevena, jer je veoma jednostavna za pravljenje i mislim da je vredi imati u kući.

Nedeljom...

Počinjem da se plašim da u naše krajeve proleće neće nikada doći. Noćas je padala ledena kiša koja je prešla u sneg. Toliko iščekujem lepo vreme ali za sada ništa od toga. Cela nedelja mi je protekla u planiranju bašte, listanju kataloga, u presađivanju biljaka u podrumu... Polako dobijam neku sliku o tome šta se prvo sadi od povrća, kakve uslove pojedine biljke zahtevaju... Pričajući sa ljudima iz okoline svaki put naučim nešto novo. Prošle nedelje je svaki moj razgovor počeo i završio se sa baštom kao glavnom temom. Par započetih ručnih radova stoji jer postajem nestrpljiva da izađem napolje i počnem sa radovima u bašti.

Biljka paradajza

Muškatlovi u podrumu izgledaju prilično dobro s obzirom da je temperatura niža nego u kući. I dalje odsecam pelcere i držim ih u vodi da puste korenje. Povremeno po koji muškatl izbaci i cvet.

Ove nedelje na mom kuhinjskom stolu stoji gomila knjiga, kataloga, papira i kesica sa semenkama.

Večeras dok sneg napolju pada, u našoj kući se čuje pucketanje vatre u kaminu...

Iz biblioteke mi je stigla knjiga koju sam naručila, o američkoj ilustratorki i piscu dečijih knjiga, Tasha Tudor, koju je napisala njena kćerka Bethany Tudor (Drawn from New England).
Pre par godina sam slučajno čula za ovu autorku i bila zaintrigirana njenim načinom života. Naročito me je oduševila njena bašta koju je gajila na svojoj farmi u državi Vermont, na severoistoku Amerike.

 pinterest

Tasha u bašti (pinterest)

pinterest

Očekivala sam da je knjiga biografija s obzirom da je napisala njena kćerka. Međutim, knjiga (ili knjižica) je mali pregled života ove poznate ilustratorke i njene porodice sa dosta fotografija, koja može da se pročita za manje od dva sata.

Ovo je kratak film (japanski sa Youtube) o bašti ove poznate ilustratorke.

Nedeljom...u iščekivanju toplih dana

Osećam da sam umorna od zime. Ove godine je bila jedna od najjačih zima u Americi. Dok gledam blogove onih koji žive u Evropi, gde prikazuju fotografije prvih izniklih visibaba, postajem još nestrpljivija. U Evropi neki već sada u februaru uveliko sade bašte, a kod nas zima nema nameru da ustupi svoje mesto proleću.

Nedostaje mi sunce i kristalno plavo nebo, sa tek ponekim paperjastim oblakom... Pristala bih i na nebo sa dosta oblaka, ali da iza njih izviruju sunčevi zraci i da je toplo.

Nedostaje mi šarenilo bašte, i cinije velikih cvetova različitih boja, koje privlače i leptire i kolibrije. 

Nedostaju mi i ruže, sa gustim laticama i slatkim, nežnim mirisom, kojima ne mogu da odolim. Prolazeći pored njih, uvek bih zabadala nos u njihove cvetove da ih ponovo, po ko zna koji put omirišem...

Nedostaju mi margarete, veselih, belih cvetova, tako obične a opet prelepe...

Iščekujem letnje dane kada ću po bašti da vijam leptire i pčele da ih fotografišem dok uzimaju nektar ili polen sa cvetova, iako imam već bezbroj fotografija.

 Pčele obožavam da pratim i posmatram šta rade. Hvatam ih u letu...

...ili zagnjurene u cvet i skoncentrisane na skupljanje polena, dok im je celo telo zaprašeno ovim žutim prahom.

Nedostaju mi oni topli dani, kada mogu širom da otvorim i vrata i prozore na kući i smejem se od ranog jutra samo zato što je napolju toplo i sunčano. Tada žurim da završim poslove po kući, da bih izašla u baštu i satima čeprkala po njoj ili ugrabila koji trenutak i zavukla se negde u hlad, u moju omiljenu, pletenu stolicu... sa knjigom ili sa vezom u rukama.

Čekam one letnje dane kada se iz bašte vraćam sa korpicom punom cveća i pažljivo ga stavljam u vaze, misleći kako će moji momci primetiti cveće čim kroče nogom u kuću, iako znam da se varam. Ali ni to nema veze jer ću ih ja bar deset puta na dan pitati kako im izgleda buket na stolu.

Ali, proleće još uvek nije na vidiku. Subota je bila malo toplija i omogućila nam je da izađemo napolje i počnemo radove u bašti. Bašta trenutno ne postoji, samo žuto-zelena travnata površina, posuta suvim, šuškavim listovima, koje vetar raznosi okolo. Čišćenje lišća, planiranje bašte i nameštanje uzdignutih leja je utrošilo naše subotnje popodne. U podrumu pod veštačkim svetlom rastu biljke paradajza izrasle iz semenki, koje sam sve naklijala misleći da neke nisu dobre i neće iznići, i završila sa skoro 200 biljaka. Tipična početnička greška, ali pouka za sledeću godinu.

Dok pravim pauze u toku dana, pokušavam da pročitam malo više o povrću koje planiram da sadim. Knjigu "Papa Jovana" sam završila i naručila novu knjigu iz biblioteke. Knjiga je o ženi koja je (greškom) izabrana da bude papa u devetom veku. Crkva je ne priznaje, dok neki stari spisi navode njeno postojanje. Priča je o inteligentnoj ženi koja je htela da se školuje, iako u srednjem veku ženama to nije bilo dozvoljeno. Na kraju je našla načina da to i uradi. Knjiga nije jedna od boljih koje sam čitala, ali je tema interesantna i naterala me je na razmišljanje. Podsetila me je da u nekim trenucima zaboravim koliko toga se promenilo naročito oko položaja žene (ne u svim zemljama, ali u nekim sigurno) i da uzimam neke stvari olako (kao mogućnost školovanja).

Nedeljom...

U našoj porodici, nedelja je kao i svuda dan za odmor i opuštanje... Ovog zimskog popodneva, kada sneg ponovo počinje da pada, kućom se šire mirisi nedeljnog ručka.

Okupljamo se za kuhinjskim stolom, razgovoramo i onda punih stomaka, ušuškavamo na kaučima pod toplim ćebadima. U frižideru se hladi kolač, rolat sa bananama. Moj prvi pokušaj pravljenja ovog dobro poznatog recepta.

Pre par nedelja sam pročitala knjigu "Out of Africa" (na srpskom ili hrvatskom prevedena kao "Moja Afrika"). Knjigu sam pročitala za par dana i bila pod njenim utiskom još nekoliko dana nakon toga. Knjiga je bazirana na sećanjima Karen Blixen, Dankinje koja je početkom 20-tog veka otišla u Keniju, prateći muža. Nakon razvoda ostaje na farmi kafe sama, okružena plemenima koja su tu živela i koja su joj pomagala u održavanju farme. Predivan opis Afričkog kontinenta i njenih stanovnika viđenih očima jedne strankinje.

Onda sam planirala da počnem "Papa Jovana", koju mi je najbolja prijateljica poklonila odavno i odugovlačila zbog drugih obaveza. Kada sam knjigu počela čitati, ponovo sam se zadubila u priču da sam morala da budem pažljiva kada je uzimam. Knjiga nije pisana kao prethodna, koja me je ponela i izazvala jake emocije. U ovoj knjizi su dešavanja mnogo brža kao u mnogim savremenim knjigama, ali je zanimljiva.

Danas za ručak sam kao jedan od priloga napravila zapečene makarone sa sirom i brokolima. Recept sam našla na Foodnetwork. Foodnetwork je američki kanal posvećen kuvanju.

Kada smo pre više od deset godina došli u Ameriku, moje kulinarske sposobnosti su bile za plakanje. Pokušavala sam da pravim naša domaća jela, uz objašnjenja mame i svekrve tipa "dodati otprilike" ili  "od oka", što je za mene bilo užasno konfuzno. Jedno leto, posle naporne godine na fakultetu sam počela gledati Foodnetwork. Bilo je nečeg opuštajućeg posmatrati nekog u kuhinji (pa makar i na TV) kako sprema jela, priča o začinima za koje ja nikada pre toga nisam čula ili zanimljivostima iz života vezanim za pojedine recepte. Najviše sam gledala emisije koje su vodile Giada De Laurentiis i Ina Garten.
Dok sam gledala emisije, zapisivala bih recepte i polako jedan po jedan probala da napravim...od onih najlakših do malo komplikovanijih. Prvo sam pratila recepte detaljno, pokušavajući da imam sve sastojke pri ruci. Vremenom sam svaki recept promenila, dodala ono što bih imala, izbacila ono što ne volimo i na moje oduševljenje, jelo bi bilo ukusno. Bilo je pravo zadovoljstvo gledati moju porodicu ili ponekog gosta kako uživaju u jelu koje sam sama napravila. Kada sam shvatila da je kuvanje kreativno i zabavno, sve manje mi je bila obaveza a sve više uživanje.

Ovaj recept je od Ine Garten, sa Foodnetwork sajta. Neke sastojke sam izmenila, recept smanjila upola, ubacila sireve koje sam imala pri ruci (mozarella, cheddar, monterey jack) i dodala brokole.

Zapečene makarone sa sirom i brokolima

oko 200g suvih makarona
500ml mleka
3 kašike putera
1/4 šolje (od 250ml) brašna
3 šolje tvrdog sira, narendanog
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog morskog oraščića
malo bibera
1 i 1/2 šolje seckanih brokola

3/4 šolje mrvica hleba
2 kašike putera

Zagrejati rernu na 350F/180C
Na 2-3 kašike ulja propržiti sitno seckane brokole. Dodavati vode koliko je neophodno da se brokole skuvaju i omekšaju. Ostaviti po strani.

Skuvati makarone prema uputstvu na pakovanju i ostaviti po strani.

Ugrejati mleko i ostaviti po strani. Na blagoj vatri, u većoj posudi otopiti 3 kašike putera i na to dodati brašno. Dobro mešati i polako dodavati vruće mleko. Kuvati dok smesa ne postane gušća, poput običnog sosa. Skloniti sa šporeta i dodati tvrdi, narendani sir. Sve dobro izmešati. Dodati so, biber i morski oraščić.
U veću posudu ubaciti skuvane makarone i brokole, i dodati smesu od sira i mleka. Sve dobro izmešati i staviti u vatrostalnu posudu za pečenje.
Otopiti 2 kašike putera i na to dodati mrvice hleba i dobro izmešati. Staviti odgore na makarone. Peći na 350F/180C nešto manje od sat vremena.