Kiše neprestano liju u našem delu sveta. Vikend je bio hladan, podsećao je na aprilske dane. Ali početkom nedelje sunce je ponovo ogrejalo tako da moje biljke u bašti i dalje napreduju.
Zazeleneo se koreopsis, ukrasna hajdučka trava, ruže, margarete i vrkuta (nadam se da nisam pogrešila naziv, u pitanju je Alchemilla vulgaris). Ostali su poluosušeni listovi tulipana među kojima su petunije i angelonia.
Ove godine
Gertrude Jekyll ruža (iz kolekcije
David Austin) je veoma bujna, sa dosta pupoljaka. Pošto sam planirala da je gajim kao puzavicu, u proleće sam ostavila samo 3 do 4 velike grane (njih sam skratila 1/3 od ukupne visine) i sve ostale grančice isekla. Kada je ove godine napokon otoplilo oko svih ruža sam dodala zemlju koju sam kupila u jednom baštenskom centru. Zemlja je imala dodat humus i još nešto što mogu da preskočim da pomenem (veoma hranljivo za biljke ali ne baš prijatnog mirisa). Iznenadila sam se koliko su ruže ove godine bujne i pune pupoljaka. Ovu ružu, kao i ostale
David Austin ruže, sam posadila prošle godine. Oko
Gertrude Jekyll ruže se uvija klematis belih cvetova, koji tek treba da procveta kao i margarete koje su sad u punom cvatu.
Ruža Gertrude Jekyll prošle godine
Margarete se raduju suncu
Afričke ljubičice na kuhinjskom prozoru
O afričkim ljubičicama i njihovoj nezi sam pisala u jednom od ranijih postova (
ovde). Imala sam više od pet biljaka ali sam na kraju ostavila samo ove tri, zbog "gužve" na prozoru. Ljubičice su uglavnom stalno u cvatu jer ih prihranjujem skoro svake dve nedelje.
Ljubičica u plavoj saksiji je stara oko deset godina i nju sam preko listova rasadila i dobila ostale biljke. Pored orhideja, ljubičice su jedine biljke koje cvetaju u toku zime i svako jutro me obraduju svojim cvetovima.
.JPG)
.JPG)
